Pročitaj mi članak
Веровали у постојање ђавола или не, неоспорна је чињеница да његови следбеници постоје. Углавном се називају сатанистима, а и те како су присутни и у Србији.
Најсвежији пример десио се пре два дана у Новом Саду, када је на једном гробљу пронађено 25 оскрнављених споменика и мноштво крстова, а полиција сумња да се ради о секташком деловању.
Врбовање се дешава углавном у ноћним клубовима када су особе под дејством алкохола или дроге, а постепеним и разрађеним системом долази се до иницијације у саму секту, о чему ће бити говора у наставку текста.
Међу сатанистима има људи из разних сфера друштва, а могу вас врбовати било где: док шетате улицом, опуштате се у парку или то може учинити ваш колега са посла.
ОТКУД САТАНИСТИ У СРБИЈИ?
Антон Шандор Лавеј, американац мађарског порекла, оснивач је “Сатанине цркве” која је ударила темеље савременом сатанизму.
У току своје европске мисије оснивач „Сатанине цркве”, Шандор Лавеј, још је средином осамдесетих основао у Сегедину огранак своје организације, под називом „Сотона”. Мисија се проширила у тадашњу Југославију где настаје неколико међусобно готово идентичних огранака „Сатанине цркве”.
Један од њих, „Црна ружа“, можда је најбројнији, јер према незваничним подацима окупља у Војводини и Београду измећу две и три хиљаде следбеника, распорећених у преко педесет група. Из „Црне руже” настали су „Лоша вера”, „Ватра пакла”, „Црна шкорпија”, „Сатанини следбеници” и „Сатанина браћа”.
Ни за једну од ових секти не бисмо знали да, нажалост, нису оставиле неки криминални траг иза себе. Када су у питању следбеници “Црне руже” ређе се дешава да уредно врше обред црне мисе, молитве Сатани или да читају делове „Сатанске библије”.
Најчешће су то буквално журке на гробљима, уз конзумацију наркотика или алкохола, уз скаредно раскопавање свежих гробова, разбацивање венаца, ломљење крстова и исцртавање пентаграма на надгробним плочама.
„Црној ружи” припадао је војник Нандор Киш из Суботице који је у јуну 1993. у Шапцу , у касарни „Мика Митровић”, двојицу војника убио и неколицину ранио, а затим се убио.
Неколико дана раније Јожеф Менедер, припадник „Лоше вере”, сатанистичке секте која је произашла из „Црне руже”, војник у касарни „Јужноморавске бригаде”, убио је шест војника и једног заставника.
Девојке припаднице „Црне руже” имају посебно име и то „Црна шкорпија”. Тако се пробудила и југословенска јавност. Тако смо и ми добили „Храм народа” и свој Ред соларног храма.
Поред случајева ове двојице војника који су заједно у смрт са собом повели и неке невине људи, било је још доста случајева са сличним исходом, а неки никада нису истражени до краја.
НЕБЕСКИ РАТ, КО ЈЕ САТАНА И КАКО ЈЕ НАСТАО НОВИ САТАНИСТИЧКИ ПОКРЕТ?
Према библијском учењу, Сатаном се назива пали анђео Деница. Он се сматра за вођу палих анђела који су желели да постану као Бог. Према овом учењу, њему се успротивио са својом војском Михаил ( јеврејско значење имена: Ко је као Бог?).
Епилог небеског рата био је да је Деница заједно са осталим анђелима који су се успротивили Богу изгубио битку и постао демон. Сатана има неколико имена, а највише је заступљен назив ђаво.
О присуству ђавола сведочи и Библија на неколико места као што су змија у Еденском врту, Исус Христос сведочи да је био искушаван од стране ђавола итд…Такође, током крштења, свештеник у једном делу молитве изговара: “Одричеш ли се Сатане и свих дела његових и свих служења њему…”
Да би се крстио, човек мора да изговори потврдно, а ако се ради о малом детету, кум потврђује и сведочи за њега.
Историја религије сведочи да су одавно постојали људи који су се клањали и служили Сатани, а корене учења сатаниста савременог доба налазимо у учењима неких ранохришћанских секти, пре свега гностичких.
Не може се тврдити да су гностици, манихејци или албижани били сатанисти (о којима ће у неким од следећих текстова у серијалу о сектама бити више говора), али су несвесно ударили темеље нововековног сатанизма. У 17. веку бележимо експанзију сатанизма у западној Европи.
Аналитичари бележе да је постојала права потрага за бебама за потребе црне мисе. Оцем савременог сатанизма, сматра се Алистер Кроули.
Карактеристике сатанизма као савременог покрета обожавања Сатане савремени теолози објашњавају у неколико тачака:
1. Сатанистичке доктрине представљају се данас отворено, и то као доктрине за ослобађање човека од религијских норми, стега и ограничења. Нико сатанизму није приступио без жеље да тиме себи помогне. Сатана је, како кажу, заправо „истинско божанство”, синоним животне енергије нагона и жеље, те према томе, људи треба да се без осећаја кривице прихвате телесних и материјалних добара.
2. Подразумева се такође да следбеници, ради лепшег живота после смрти, треба да верују у Сатану као палог анђела, господара таме, владара подземља.
3. Сатанизам себе представља као наднаучно и надрелигијско учење које је Црква (такође било која званична религија) вековима љубоморно крила од људи.
4. На терену хришћанских народа сатанисти одбацују Исуса Христа као месију, те служе Сатани, очекујући од њега награду и угоднији живот после смрти. Услов за награду јесу богоборност и смрт. Као „ослободиоци народа од Цркве” сатанисти себе сматрају својеврсним револуционарима.
5. Окултизам и магија неизбежни су елементи сатанских ритуала.
СИМБОЛИ САТАНИЗМА И ВРШЕЊЕ ОБРЕДА УЗ КРВ И ОРГИЈЕ
Основа сатанистичких симбола лежи у скрнављену хришћанских. Зато се најчешће користи обрнути крст, као и крст у крви на чијим краковима се налазе три шестице. Такође, практикује се тетовирање крста на табану, што значи да носилац таквог знака жели да покаже како свој живот дарује гажењу свега што је хришћанско.
Пентаграм и хексаграм су такође изузетно заступљени и ниједан обред не може проћи без њих. Хексаграм се састоји од две укрштене звезде и док горњи крак представља бога у кога верују хришћани, доњи крак представља Сатану, палог анђела, коме се клањају припадници ове секте.
Оно што је вероватно свима познато, јесте знак “666″ који користе сатанисти. Баш тај број је узет јер се у Откровењу Јовановом овај број спомиње као знак Антихриста.
Сами обреди чине се углавном у мрачним местима као што су подруми и тавани. Углавном се пародира на хришћанске службе, па је тако најзаступљенија “црна миса”.
Потом, уколико постоје услови, следе оргије. Посебно је значајно да се полно општи са практиканткињом која је невина. Разлог за то налази се у речима познатог сатанисте Шандора Лавеја: „Енергија ослобоћена сексуалном активношћу есенцијална је за све аспекте магијских активности.”
Иницијације се одвијају у посебним просторијама, са мноштвом сатанистичких знакова, у специјалним одеждама, са пуно магијских радњи и речи, драматичних заповести; просторије су у полумраку, кандидат је везан, и тако даље.
Током црне мисе практикује се једење црног хлеба који је сачињен од брашна и крви, а постоје случајеви када се уместо животињске крви користи људска.
САТАНИСТИ У СВЕТУ
Број сатанистичких секти у свету је велики, али су по правилу кратког века, јер је самоубиство у таквим окружењима сасвим нормалан чин, чак је и пожељан, па се често дешавало да следбеници неке секте изврше колективно самоубиство.
У 20.веку најзаступљенија је била Сатанина црква Антона Шандора Лавеја, који је ударио темеље савременом сатанизму и написао неколико књига.
Први злочин који је узбудио светску јавност, а то је четвороструко убиство које је починио Чарлс Менсон. Овај злочин десио се 08. 08. 1969, у предграђу Лос Анђелеса, у кући Романа Поланског. Било је више од петнаест присутних, а истрага је показала да су сви били присталице спиритизма, црне магије и сатанизма, и то баш чланови Лавејове „Сатанине цркве”.
Време је прошло у забави, уз музику, алкохол и дрогу. У зору један припадник „Сатанине цркве” покушао је да флертује са једном женом која је била у другом стању. Најпре је дошло до мањег инцидента, а онда је наступио Чарлс Менсон, убивши и ову жену која је била у другом стању, супругу Романа Поланског, Шарон Тејт, и још двоје људи.
“Врата раја, “Лоза Давидова”, “Храм народа”, “Бело братство”…само су нека имена од сатанистишких секти које су постојале, а потом су њихови следбеници трагично завршавали.
О случајевима насилних смрти, ремећења јавног реда и мира и сличних радњи које су забележене у записницима МУП – а и представљају истинито сведочанство о деловању сатанистичких секти на овом подручју, а поготово у Београду биће говора у наставку серијала.
(Телеграф)
