Pročitaj mi članak
(Правда)
НАЛИЧЈЕ ПРОЦЕСА ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН : Ранко Момић и Синиша Мишић откривају истину о случају „Шакали“
ПРОИЗВОЉНО: Албанац Амруш Ушкинај на сведочењу потврдио да су оптуженима стављени на душу чак и живи Албанци. Он је потврдио да је Брах Абдул, који је према оптужници 1999. године наводно претучен на смрт заправо умро природном смрћу 2012. године! Од 43 жртве, колико је оптуженима стављено на душу, у оптужници стоји невероватан податак да је чак 31 особа рођена истог датума – 1. јануара, иако се то не поклапа са њиховим личним документима. Из списка страдалих који је Тужилаштву за ратне злочине доставила Еулекс полиција, провером кроз јединствени информативни систем МУП-а Србије, утврђено је да чак 19 особа никада није евидентирано на подручју Полицијске управе Пећ.
Ранко Момић и Синиша Мишић, које Тужилаштво за ратне злочине терети да су као припадници 177. војно-територијалног одреда Пећ 1999. године убијали и пљачкали албанско цивилно становништво, тврде да никада није постојала паравојна формација „Шакали“, већ да су бранили земљу под командом Војске Југославије. Они наводе да их за злочине лажно терети заштићени сведок Зоран Рашковић Сердар, познат по дебелом полицијком дисијеу и пресуди за пљачку „Делта“ банке.
– Ниједан Албанац није показао прстом на мене нити ме назвао убицом! Мобилисала ме Војска Југославије и никада нисам био у паравојној формацији „Шакали“. На Косову сам био 1998. године у ПЈ „Муње“, а од 1999. године сам прешао у састав војно-територијалног одреда и од војске сам добијао плату. Терети ме заштићени сведок Зоран Рашковић Сердар, осуђен за пљачку банке и заштићени сведок А1, који је са њим ишао у пљачку! Албанац Исо Баљај је пред Еулексом изјавио да му је Рашковић убио породицу и то постоји у списима. Док сам радио у полицији Црне Горе, учествовао сам 1999. године у хапшењу Рашковића због препродаје оружја, али се он напрасно појавио као заштићени сведок! Тужилаштво од ратника и бораца прави криминалце, а од криминалаца жртве – тврди Ранко Момић.
Хапшење Мишића
Он открива да је тужилаштво три месеца вршило притисак на њега да прихвати улогу заштићеног сведока, али је то с гнушањем одбио јер није желео да се компромитује.
– На суду сам рекао да су ме притискали да теретим друге. Судији сам изјавио: „Нећу то да радим! Не могу да кажем нешто, ако није истина!“ Имам петоро деце и због тога су покушавали да ме сломе и приволе да будем заштићени сведок. Захтевали су да на суду изјавим „шта ми они кажу“, а не оно што сам видео! Породицу у Подгорици су уцењивали, а мени нудили да идем одмах на слободу ако пристанем на нагодбу. Када сам одбио, говорећи да нећу да унесрећим друге да би извукао своју кожу, сарадник тужилаштва ми је цинично рекао „да неко мора да буде крив“! После тога су међу оптуженим нашли другог, који је означен као заштићени сведок А1. Злоупотребили су његову слабост, јер је стално плакао што не може да види дете и придобили га за сведока – тврди Момић.
Он је пуштен из притвора у фебруару ове године после 25 месеци проведених у притвору.
– Забрањено ми је да напуштам Београд и морам да се јављам сваких седам дана у станицу полиције. Не помишљам нигде да идем нити да бежим јер се не осећам кривим! Шта год да буде остаћу овде, само тражим фер суђење. Ја сам борац, а не силоватељ и пљачкаш. Да сам хтео да пљачкам радио би то у Босни, па не би морао ни да идем на Косово. Ако има доказа, спреман сам да робијам, али ако ми суде по изјавама „рекла-казала“, срамота је да моја мајка, ћерка и синови читају у новинама да сам силоватељ и пљачкаш – изричит је оптужени, који на слободи чека пресуду.
Момић признаје да уочи завршних речи заказаних за 4 и 5 јул сатрахује за исход овог маратонског суђења.
– Изјаве двојице заштићених сведока се не поклапају! Коректнији су Шиптари него наши заштићени сведоци. Шиптари- цивили који су сведочили на суду, наводе „да се догађај одиграо одавно и да не могу да се сете догађаја“, док се инструирани сведоци лако излану „да не знају шта се десило, али да говоре оно што им је рекао адвокат“. Да је случај чист био би одавно окончан. Овако, све указује да хоће да оптуже било кога да би се додворили ЕУ. Интересантно је да одштету од Србије траже бивши припадници такозване ОВК. Они за кућерак и трактор истичу одштетне захтеве од 100-150.000 евра – наводи Момић.
Синиша Мишић открива да је сведок Амруш Ушкинај пред Еулексом изјавио да је оптуженима приписан као жртва и човек који је 2012. године умро природном смрћу!
– У оптужници пише да смо 1999. године наводно на смрт претукли Браха Абдула, али је сведок Амруш Ушкинај потврдио да је он преминуо 2012. године природном смрћу. Такође је невероватно да 43 жртве, колико нам стављају на душу, чак 31 особа рођена истог датума – 1. јануара. Испоставило се да наведени датуми не одговарају подацима из личних докумената. Питам се, како нас оптужују за убиства људи, а нису се потрудили да нађу тачне датуме њиховог рођења, а камоли друге материјалне доказе. Провером МУП-а Србије, испоставило се да на листи страдалих из села Ћушка, коју је Еулекс доставио Тужилаштву, има чак 19 особа које никада нису живеле на подручју општине Пећ. Нејасно је да ли је реч о терористима из Албаније или о непостојећим особама, које су дописане као тобожње жртве – наводи наш саговорник.
Мишић тврди да су оптужбе Рашковића неосноване и апелује на Специјални суд да пресуди на основу доказа.
– Рашковић каже да сам на Косову опљачкао толико злата да нисам могао све да понесем, али су чињенице сасвим супротне! На ратишту сам зарадио туберкулозу и морао сам да оперишем полипе на грлу, без посла сам, живим као подстанар и немам чак ни аутомобил, док Сердар гради кућу! Како то? Ко њему прави кућу, док ја ни посао не могу да нађем? Имам поверење у судско Веће и судију Снежану Николић-Гаротић и очекујем праведну пресуду – поручује Синиша Мишић.
Палибрк: Хронични недостатак доказа
Адвокат Драган Палибрк, који је до сада био бранилац у најмање 10 процеса за ратни злочин, каже да свако од ових суђења прати хронични проблем немогућности извођења веродостојних доказа.
– У овом случају бројне околности не дозвољавају да се поступак води објективно. Прошло је 14 година од догађаја, због чега је чак и људима који су били очевици тешко да се сете детаља. Нема могућности да се изврше ДНК анализе нити увиђај на лицу места како би се са сигурношћу установило ко је погинуо и од чега – објашњава адвокат Палибрк.
„Шакали“ су лозинка за радио-везу, а не паравојска
Синиша Мишић објашњава да никада није постојала паравојна формација „Шакали“ и да су их прекрстили у паравојску због шифре за радио-везу.
– Ми смо имали кодно име „шакали“ за радио-везу, као што постоје кодна имена „врана 1″, „лисица 2″ и слично. Суд је прихватио доказе да смо
били припадници 177. војно-територијалног одреда под командом Војске Југославије. Нисмо починили никакав злочин, само смо бранили своју земљу – тврди Мишић.
