Pročitaj mi članakDevetočlana ruska porodica Rikov doselila i prijatelje u Nove Karlovce kod Inđije. Ljudi su ovde divni, iako imaju dosta obaveza, mnogo su nam pomogli
Тешко да су Руси Татјана и Артур Риков пре само седам година и сањали да ће живот да их из Јекатеринбурга доведе у Нове Карловце, сремачко село удаљено читавих 4.500 километара од њихове постојбине. Нови дом свили су надомак Инђије и ту полако изводе на пут своје седморо деце.
Што је још интересантније, истим стопама кренуло је још њихових земљака који су им сада комшије.
Признају, готово одмах, да им је Јекатеринбург у планинском ланцу Урала остао у срцу, али да им је нови дом – Србија. Заволели су Срем, његову равницу, традицију, и уживају у пријатељствима која свакодневно склапају и упознају лепоте ове земље.
Средњој улици, у старој швапској кући, свила је гнездо породица Риков. Из великог дворишта, које краси тек процветало дрвеће, сеоску тишину разбија петнаестогодишњи Јан. Он са својим другаром из села мајсторише око бицикла.
– Зато смо се и одлучили да дођемо управо овде, због великог простора, зеленила, без велике фреквенције саобраћаја, чистог ваздуха – почиње причу Татјана, која је по струци психолог али се снашла тако што предаје приватно часове руског језика.
САБОР СПЦ: Брину изјаве моћних о независности и спекулације о подели КиМ https://t.co/5basVOdhTh
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 1, 2018
Ускршње празнике прославили су без главе куће. Отац Артур, који се бави музиком, из далеке Русије вратиће се у мају. Његов оркестар и заказани наступи морали су накратко да га одвоје од породице.
Како каже Татјана, деца су им главна преокупација, као и жеља да постану прави људи.
Најстарија је Павлина (19), која завршава Карловачку гимназију, затим Илија (17), која је трећа година средње школе у Инђији, па Стефани (16), прва година Карловачке гимназије. Петнаестогодишњи близанци Ева и Јан иду у осми разред, Луција (13) је седми, а најмлађа је Христијана (12) која је шести разред основне школе.
РУСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тајтана је ангажована и по разним манифестацијама. Након учешћа на недавном међународном фестивалу витешке културе „Витез фест“ на Калемегдану, где је певала руске народне песме, још сумира утиске. – То је једна лепа културно-туристичка приредба, сада сам била први пут. Надам се да ће ме позвати и следеће године – каже ова Рускиња.
Татјана нас враћа на причу о заједничким почецима новог живота:
– Превалили смо 4.500 километара да бисмо први пут посетили Србију 2009. године, и то као туристи. Већ тада смо се заљубили у лепоте ваше земље, и почели да размишљамо да заувек напустимо хладни Урал.
Од севера до југа Србије, Татјана и Артур тражили су место где ће са децом свити ново гнездо. А онда су сасвим случајно дошли у Нове Карловце.
– Нисмо хтели насеље које има реку, јер нас је било страх због деце, која су тада била веома мала. Међутим, у како које место бисмо дошли и распитивали се за куповину куће, власници би почели да подижу цене. А, онда смо по препоруци пријатеља чули да се у Новим Карловцима продаје кућа по приступачној цени. Кад смо видели велико двориште одмах смо пристали – присећа се Татјана, додајући да су већ следеће године сви спаковали кофере и стигли на нову адресу.
Одмах након доласка у Нове Карловце, доселила се и Артурова мајка Наталија, од које их у селу раздваја башта. Лепоте Срема заволела је и породица Свешников, са троје деце, која се овде доселила по препоруци породице Риков.
– Лако смо се овде уклопили, људи су дивни и много су нам помогли. Ми разумемо да они немају много слободног времена, јер се углавном баве пољопривредом, и од јутра до мрака су на њивама. Али кад дозволе временски услови и време, радо се посећујемо – прича Татјана.
ОВДЕ СВЕ УСПЕВА
ТАТЈАНА каже да им није било тешко да се прилагоде на нову средину и нови живот.
– Клима је много топлија него код нас. Овде све успева, воће, поврће… све може да се има надохват руке, можете да се бавите разним пословима. У Јекатеринбургу смо живели у стану и онда када као породица са пуно деце дођете у овакве услове, нема ништа идеалније – тврди Татјана, која је у родном месту радила као педагог у једној школи.
