Наташа и Андреј Антонов су се 2011. године доселили у Грачаницу, а скућили су се у једној мирној улици грачаничког Новог насеља. Како кажу, Косово воле као своју домовину, а колико ће ту остати зависи од Андрејевог посла.

Наташа је на Косово стигла из руског града Анапа на обали Црног мора да би била са својим супругом који је запослен у Комисији за људска права Унмика. Она каже да је њена породица много везана за Грачаницу.

– У овој кући смо претходно становали, али када је власник решио да је прода, купили смо је, а докле ћемо остати овде да живимо зависи од Андрејевог посла – каже Наташа.

Када је дошла да живи на Косову, Наташа и Андреј су имали трогодишњу ћерку Катју. Сада имају и петогодишњег сина Николаја и једноипогодишњу Машу.

Андреј је на Косово дошао 2001. са руском полицијом и тада се задржао овде око годину дана. Потом се вратио у Русију, али га је посао 2005. поново довео на Косово где је остао до 2008. године.

– Потом је наредне три године провео радећи широм света у оквиру мисије, да бисмо после тога дошли да живимо овде. Наташа, која је сада већ у поодмаклој трудноћи каже да се на Космету више не осећају као странци. Поготово у Грачаници, где им најстарија ћерка похађа трећи разред основне школе.

Катја са другарицама иде на фолклор у село Доња Брњица, а Наташа каже да боље говори српски од ње и супруга.

– Дружи се са децом и савладала је перфектно српски. Међутим, да не би заборавила матерњи језик, трудимо се да, кад год Андреју обавезе дозволе, одемо до наших у Русију, што обично буде током школских распуста. Николај говори и српски и руски, што ће бити случај и са Машом, јер се њих двоје друже са децом наших кућних пријатеља. Некада се играју, некад се потуку, као и сва деца – каже Наташа и додаје да пријатеља сада више имају у Грачаници него у Русији. Друже се са породицом локалног свештеника, са супругом секретара Епархије, али и још неколико породица

– Овде су нас сви лепо прихватили, једино нам је тешко што смо одвојени од породица – каже Рускиња.

По њеном мишљењу, живот у Грачаници се не разликује много од оног у Русији.

– Генерално, Срби као и Руси, имају исте обичаје, сличне навике. Међутим, оно што ми се овде посебно допада јесте традиција слављења славе. Тога код нас у Русији нема и сатима сам објашњавала својим рођацима и пријатељима како излгеда прослава славе – истиче Наташа и додаје да су и она и супруг и деца дружељубиви. Зато каже да ће, и ако се једног дана врате у домовину, сигурно доћи да посете пријатеље и познанике на Космету.

Novosti

Ознаке: Грачаница, Косово и Метохија, Руси