Pročitaj mi članakAleksandar Skrjabin radi u građevinarskoj kompaniji u Švedskoj, i neočekivano i na svoju preveliku sreću na poslu je sreo Srbe, pa nam sada rado priča o tom bratskom susretu.
„Када сам дошао у Шведску са колегама, размишљао сам с ким ћу радити. Очекивао сам Швеђане и Пољаке, али чуо сам познати српски језик!
Сместа сам сишао са скеле и кренуо да се упознајем! Србин Радован ми је рекао да их на објекту има 40 радника из његове земље! Не могу вам описати како сам се обрадовао.
Почео сам да говорим неке изреке на српском које сам научио од својих пријатеља Срба у Санкт Петербургу, сетили смо се НАТО агресије на Југославију 1999, изјаве која је често могла да се чује тих дана ‘Песма нас је одржала’, обореног америчког стелт авиона и оног ‘Нисмо знали да је невидљив’. Попричали смо о животу и кренули на пуш паузу где ме је упознао са својим пријатељима Ђорђевићем, Тадићем и Верољубом.
Одмах су ме позвали у госте, испекли месо, пустили ‘Каљинку’. Шта је тек онда било!
Колико год да сам раније читао на интернету да су наши народи братски, да имамо духовну везу, то су биле само речи. А сада сам осетио како је то у животу. То се не може описати. Рећи ћу овако: Срби су исти ми. Јаки, упорни, добри, срдачни, отворене душе. Ми смо као две капи исте воде!
Још кад сам био мали питао сам оца, зашто су државе подељене, а он ми је објаснио да у глобали постоји јединство. Касније сам осетио како ми фали то нешто, што се може описати речју ‘рођено’. Рођен сам у Естонији, око мене су били људи западњачког погледа на свет. А Срби су ми род рођени и то осетиш од првих минута дружења.
Волим српску народну музику и дечије песме такође са задовољством слушам. Слушам српски радио програм, учим српски језик и дошло је време да остварим своју машту и посетим Србију. А са мојим новим пријатељима Србима на градилишту намеравамо да подигнемо српску и руску заставу.“
