Pročitaj mi članak
Жалбено веће Хашког трибунала јуче је симболично смањило казне српском државном, војном и политичком врху због догађаја на Косову 1999. године потврђујући да је постојала командна одговорност и удружени злочиначки подухват унутар тадашње СРЈ и Србије.
У овој, такозваној косовској групи међу оптуженима су били и тадашњи председник Србије, Милан Милутиновић, који је првостепеном пресудом 26. фебруара 2009. године ослобођен свих оптужби.
Генерал Драгољуб Ојданић је у Србији од 10. јула прошле године на превременој слободи пошто је у договору са хашким тужилаштвом одустао од улагања жалбе, односно признао кривицу и казну од 15 година затвора.
Некадашњи потпредседник савезне Владе СРЈ Никола Шаиновић је уместо првобитних 22 године добио 18, полицијском генералу Сретену Лукићу је казна са 22 године смањена на 20, а команданту Приштинског корпуса Владимиру Лазаревићу са 15 умањена за годину дана.
Некадашњем начелнику Треће армије и касније начелнику Генералштаба ВСРЈ Небојши Павковићу потврђена је првостепна пресуда којом је осуђен на 22 године затвора.
Међутим, ако је судити по закључку из сажетка пресуде коју је прочитао председавајући Жалбеног већа судија Лиу Дагун, сва четворица осуђених су добро прошли јер су сва петорица судија утврдила да су криви и за сексуално злостављање у циљу депортације Албанаца, због чега су у првостепеној пресуди били ослобођени кривице, али су их ове судије „частиле“, односно одлучиле да их не осуђују додатно за ово кривично дело!
Такође, у овој одлуци Жалбеног већа направљен је и значајан преседан пошто је апсолутна већина судија дошла до закључка да је недавна ослобађајућа пресуда генералу Момчилу Перишићу у Хашком трибуналу сасвим погрешна.
Наиме, генерал Лазаревић се у једној од ставки своје жалбе позвао управо на ту пресуду, а Жалбено веће је оценило да та жалба нема основа зато што је сама пресуда Перишићу била погрешна!
Дугогодишњи адвокат Бранислав Тапушковић оцењује да су пресуде заправо само потврдиле да су постојали удружени злочиначки подухват и командна одговорност политичког, војног и полицијског врха тадашње СРЈ и Србије.
Први официр Војске Југославије који је без длаке на језику у Хашком трибуналу на суђењу Слободану Милошевићу оповргао бројне лажне доказе о злочинима српских снага на Космету, генерал Божидар Делић каже да је шокиран овом пресудом.
– После ослобађања одговорнима за Бљесак и „Олују“, а затим и шиптарских команданата, ова пресуда је, најблаже речено, скандалозна.
Хашки трибунал јесте политички суд, па се све дало очекивати али не и да Павковићу не смање барем минималну драконску казну.
Једино што можемо да пожелимо тим српским страдалницима јесте да издрже и да се понадамо да ће се ускоро вратити у Србију – закључује генерал Делић.
– Након ослобађајуће пресуде Анти Готовини и Младену Маркачу било је за очекивати да ће се истоветни критеријуми применити и у случају српских генерала, али ово је само доказ да се у Хагу од почетка судило по двоструким аршинима, где су Срби по природи ствари криви – истиче Тапушковић.
И некадашњи саборци генерала Павковића и Лазаревића нису превише изненађени оваквом коначном пресудом уверени да се у Хагу и није водило рачуна о правди и истини.
Некадашњи командант РВ и ПВО Војске СРЈ, генерал Спасоје Смиљанић каже да се „Хаг баш претргао“, јер суштински ова смањена казна за већину њих не значи ништа.
У случају генерала Лукића, он би молбу за превремено пуштање могао да пише тек за четири и по године, док генерал Павковић за пет и по година.
– Да су се у случају генерала Лазаревића примењивали најминималнији судски стандарди примењивани у пресудама Готовини или Перишићу, онда он ни у првостепеној пресуди не би био осуђен.
Али, мерила нису иста и Срби су у Хашком трибуналу криви и зато што су живи.
Заправо ми смо као народ криви зато што живимо на овим просторима који су велике силе предвиделе за неке своје циљеве – оцењује Смиљанић.
И некадашњи командант ПВО на Космету, а касније сведок у Хашком трибуналу, генерал Милан Ђошан слаже се са овом оценом, али и додаје да су казне биле очекиване.
– Ваљда је сада свима јасно о каквој правди се ради у Хагу. По мени је ову пресуду, заједно са судијама, мојим саборцима изрекао и сваки онај политичар који нас вуче у Европску унију.
Тешко да ћемо, ако и постанемо њихов члан, очекивати бољу правду од ове коју нам деле у Холандији – закључио је Ђошан.
Олга Лазаревић: Чекам мужа крајем лета
Како је већина осуђених већ дуго у притвору, а Жалбено веће је одлучило да се у казну рачуна и то време, први би на слободи могао да се нађе Никола Шаиновић, који је у Хагу од 2. маја 2002. године, па две трећине одлежане казне наступају управо ове године.
За њим би на слободу Лазаревић, који је у Хагу од 3. фебруара 2005. па му је, да испуни две-трећине казне, остало још пола године.
Са великим ишчекивањем чекали су чланови породице генерала Владимира Лазаревића одлуку Међународног суда у Хагу. Били су у друштву најближих комшија. ада је коначно саопштена правоснажна пресуда Трибунала да се генералу раније изречена казна у првом степену од 15 година затвора смањује за једну годину, Олга Лазаревић, генералова супруга, одахнула је и реаговала овим речима:
– Добро је, бојала сам се, јер смо имали информацију да постоји захтев тужилаштва да се казна повећа. Ипак, веровали смо и у правду и у Владину добру одбрану – рекла је Олга.
Недуго потом, после само неколико минута касније, израчунали су синови и супруга генерала Лазаревића када ће он на слободу:
– Требало би да, као у случају генерала Ојданића, буде пуштен на слободу после две трећине одлежане казне, односно након девет година и четири месеца.
Очекујемо, с обзиром на то да се добровољно предао почетком фебруара 2005. године, да се у Ниш врати крајем пролећа или најкасније почетком лета ове године. Најважније је да га здравље добро послужи – рекла је она.
Павковић тражи ревизију
Одбрана генерала Небојше Павковића најавила је да ће покушати да затражи ванредну ревизију данашње правоснажне пресуде којом је Хашки трибунал осудио.
Павковића на 22 године затвора због прогона Албанаца са Косова 1999. године.
– Што се казне тиче, постоји могућност да затражимо ревизију, иако су високи стандарди за то и једино је одбрана Веселина Шљиванчанина успела… Наставићемо да се боримо за то док имамо законских могућности – изјавио је у Хагу Паковићев бранилац Александар Алексић.
СРС: Хашки трибунал у служби САД
Српска радикална странка најоштрије осуђује пресуду Жалбеног већа Хашког трибунала којом су изречене драконске казне Николи Шаиновићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу.
Овом пресудом Хашки трибунал је још једанпут показао да је у служби Сједињених америчких држава, а не у служби истине и правде, како се декларативно представља.
Судије Жалбеног већа су једне критеријуме примењивали приликом изрицања пресуде Готовини, Перишићу, Харадинају и Лимају, а други критеријуми су се примењивали пре ове четири пресуде, а и после тих пресуда, што је у пресуди четворици Срба јуче потврђено.
Када су у питању оптужени пред Хашким трибуналом који су на неки начин задужили Америку и западне силе онда се помоћ о директној усмерености на извршење злочина третира на један начин и не терети оптужене, а када су у питању остали оптужени онда се то третира на дрги начин и директно терети оптужене.
Очигледно је и да су непримерено високе казне Шаиновићу, Павковићу, Лазаревићу и Лукићу последица и нагодбе коју је са Хашким трибуналом постигао Драгољуб Ојданић који је био део те такозване косовске групе.
Српска радикална странка истиче да је ово још једна потврда става о антисрпском деловању Хашког трибунала који српски радикали заступају од оснивања овог такозваног суда и који је председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ доказао у току једанаестогодушњег противправног притвора у Хагу.
(vesti-online, СРС)
