Прочитај ми чланакРеакција Епархије Рашко-призренске на Саопштење Организационом одбору Сабора Српског националног већа je још једно велико разочарење. Уместо активног одговора, Епархија упорно понавља оно што је неспорна да је улога “... најстарије српске духовне и народне институције на овим просторима, која непрекинуто вековима делује, ширећи еванђеље, окупољајући народ око вере у Христа Господа“,, као и „...да Српска Православна Црква није политичка организација која треба да буде полигон било којим организацијама и покретима за организовање политичких скупова...“ (Саоптење Епархије Рашко-призренске од 10. 10. 2023). Ко је тражио то од Цркве?
Нико ама баш нико не поставља питање примарне улогу Цркве „да шири јеванђеље окупљајући народ око вере у Христа Господа“, зато и траје и опстаје вековима. Међутим, у традицији наше Цркве је да се у кључним и претешким временима као што је данашње, она има кључну улогу у саборности народа. Виде ли наши великодостојници да је њихово стадо: преварено, разбијено, обезглављено, остављено, препуштено агонији и нестајању. То је и разлог што Српско национално веће Косова и Метохије вапи и тражи од своје Цркве да више користи свој утицај у заустављању трагедије на делу.
Наши великодостојници добро знају да СНВ није политичка организација, нити партија, нити странка, нити од Цркве траже да се бави политиком… До јуче су већи број њих били чланови тог истог Већа и акттивно деловали заједно са народом у борби за опстанак. У хијерархији СНВ, чији је председник био благопочивши владика Артемије, посебну улогу и заслуге имао је и данашњи епископ Рашко-призренски владика Теодосије. Захваљујући заједничком деловању народа и Цркве тих година, народ је опстао и остао на својим вековним огњиштима.
Ауторима саопштења су добро познате историјске чињенице да су црквено-народни сабори били „…кључно место одлучивања о свим важним догађајима у животу Срба и место на коме су српске елите дефинисале и очувале јединство и саборни дух…“, као и њеном заједничком наступању са народом када му је, као и данас, било најтеже како би се скренула пажња однарођеним политичким вођама на стање у коме се народ нашао.
Ауторима саопштења Епархије Рашко-призренске познато је да је деведесетих година прошлог и почетком овог века, када је народ као и данас остављен и обезглављен, Епархија Рашко-призренска, заједно са народом, уз благослов благопочившег владике Артемија, организовала четири црквено народа сабора на којима су донете важне одлуке и који су охрабрили и сачували српски народ на Косову и Метохији у најтежим тренуцима у његовој новијој историји. Да потсетимо ауторе саопштења на деловање благопочившег митрополита Амфилохија и данашњег митрополита Јоаникаија у одбрани Цркве и идентитета српског народа у Црној Гори, када су организовали неколико црквено-народних сабоара (јула и августа 2018, децембра 2019…), не сматрајући да се баве политиком. Да потсетимо на величанствене литије, да потсетимо и на неуморно деловање великог трибуна, благопочившег владике Атанасија Јевтића и његово храбрење народа по светом Косову!
Без обзира на покушај недобронамерних да се анулира и избрише име благопочившег владике Артемија, у свести народа остала је за сва времена његова неизбрисива улога, као пример деловања забринутог пастира. Остатао је запамћен његов и одлазак чланова Црквено-народног сабора у порти цркве св. Димитрија у Добротину, јула 1999 године, када је храбрио избезумљен народ, указујући му на издају оних који су морали да га штите и чувају! Тај његов одлучан и храбар наступ био је кључан да народ да одустане од колективног исељавања. Остаће запамћена и обраћање патријарха Павла и владике Артемија избезумљеном народу са трема конака манастира Грачаница…!
Подсећамо ауторе саопштења Епархије и на часно и храбро реаговање владике Теодосија и оца Саве Јањића, игумана манастира Дечани, 2018 године, када је председник Србије Александар Вучић кренуо у јавно залагање за разграничење и поделу Косова.
За сва времена остаће историјска реченица преосвећеног вледике Теодосија упућена разузданом председнику Србије у манастиру Бањска: „Зашто плашити мало стадо ако нам Господ даје силу и храбри нас?!“
Без много увијања храбро је реаговао и отац Сава Јањић, игуман манастира Дечани, изговарајући:
„Наравно, сви они који упозоравају већ месецима на овај план историјске издаје већ су проглашени од стране обавештајно-медијске режимске машинерије, која контролише већину медија у Србији уз армију ботова, за издајнике српског народа, а они који нам спремају „бољу будућност“ ампутацијом Косова (по рецепту Добрице Ћосића) за велике спасиоце Србије. СПЦ је рекла своје и у мају ове године на Архијерејском Сабору, а ми понављамо готово свакодневно и поред свих могућих притисака и са београдске и приштинске стране. У сваком случају, Бог ће нам као народу дати по нашем срцу!“, говорио је тада, поред осталог, игуман Сава.
Злонамерни би рекли да је и то политика. Не, то је био крик пастира у одбрани свога стада и свога појилишта! Не, то није било мешање цркве у политику, то је била борба за народ и цркву, то је била борба за националнални опстанак! И тада смо заједно констатовали да косовско-метохијски Срби и Црква говоре истим језиком, одупирући се неразумној политици.
А данас? Шта је данас другачије, боље, да би Црква избегавала да се „меша у политику“!? Данас је горе, најгоре! Народ је анестезиран, застрашен, опијен лажима својих вођа, и у бунилу масовно напушта своја вековна огњишта, чак и раскопава кости својих предака и сели их далеко од свете српске земље?! И сви ћуте!? Да цитирамо непознатог аутора: „Када једно дете спава, тада расте – када један народ спава тада умире“! И зато га треба што пре пробудити, охрабрити га да активно учествује усвом спасењу, да сутра не буде касно! И зато не треба ћутати, и зато смо молили да се закаже Црквено-народни сабор!
Нажалост, уместо разумевања наше искрене бриге, аутори саопштења потегли су „ниске ударце“, прозивајући оне „који се сами ретко појављују на црквеним богослужењима (које их то службе прате!?), или оне који су своје породице склонили са КиМ и сами се повремено појављују као наводно једини заштитници народа“, не именујући „оне“(!?), покушавајући да клеветама, неистинама и подметањима девалвирају добре намере и узвишене циљеве чланова СНВ и покушаја његовог елиминисања. Ето, тако говоре великодостојници, аутори саопштења!? Исти речник, исте квалификације, нервозно, баш онако како чине политичари и како не приличи великодостојницима!? Неки делови саопштења Епархије изгледају као да су написано у кабинету председника Републике Србије.
Ми немамо куд, пристали смо на одлуку Епархије, она је неумољива, верујући да је разлог, пре свега, „неразумевање“ наших узвишених циљева. Сабор се неће одржати на Косову и Метохији, ни у порти манастира ни у домовима култура на КиМ. Одржаће се у Београду, као и давне 1998 године за време Милошевићеве власти. Одалзимо тамо, где нам баш није место, као сиротани, због немања воље оних који су најпре требали да нас разумеју. И да завршимо, поново цитирајући речи благопочившег патријарха Павла:
„Косово ће у 21 веку бити мера свих нас, од скромних трудбеника свакодневнице до патријарха и вође српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није ни било, а на нашем месту живеће неко други“.
С вером у Бога!
У Грачаници, 14. 10. 2023.
Организациони одбор Сабора Српског народног већа
