Gomila papira, godine strpljenja, milion pitanja, desetine provera, ocenjivanja... Sve ovo čeka one koji u Srbiji žele da usvoje dete. Čeka ih i obeshrabrujuća činjenica da u ovom trenutku 731 par ima istu želju, a da svega 135 dece može da bude usvojeno.

Гомила папира, године стрпљења, милион питања, десетине провера, оцењивања… Све ово чека оне који у Србији желе да усвоје дете. Чека их и обесхрабрујућа чињеница да у овом тренутку 731 пар има исту жељу, а да свега 135 деце може да буде усвојено.

Случај хранитељке из Зрењанина која је одгајила петогодишњег дечака, а кога сада жели да усвоји брачни пар из Шведске, отворило је питање ко све и на који начин може да усвоји дете у Србији, као и да ли су страни држављани у предности.

Ево како ствари заправо стоје.

Није свако напуштено дете подобно за усвајење, нити сваки пар може да буде буде родитељ на овај начин.

Која деца могу да буду усвојена?

Само деца која су трајно лишена родитељског старања могу да уђу у поступак усвајања. А то значи да су њихови биолошки родитељи у потпуности лишени родитељског права или су сагласни са усвајењем, затим ако су умрли или су у потпуности лишени пословне способности.

Стручњаци процењују и потенцијалне родитеље. Испитује се њихова мотивација за усвајање деце, прилажу се докази о томе колико зарађују, шта све од имовине поседују, а дужни су да прођу и програм припреме и обуке, такозвану школицу родитељства. Уколико је процена позитивна, њихова имена се уписују у регистар усвојитеља.

Закон прописује и колика мора да буде разлика у годинама између детета и потенцијалог пара који жели да усвоји дете – не мања од 18, нити већа од 45 година.

Предност имају потпуне породице, односно иде се на то да дете добије и оца и мајку, а води се рачуна и о националном пореклу.

Узајамно постепено прилагођавање детета и потенцијалних родитеља је важан део процеса усвајања, а он може да траје и шест месеци. Константно се прати успешност тог прилагођавања и уколико је цео поступак прошао добро, обавља се свечани чин усвајања.

На годишњем нивоу у Србији се усвоји око 150 деце, а сам поступак може да потраје и годинама.

Какво дете желе Срби, а какво странци?

У Министарству за рад и социјална питања кажу да већина усвојитеља у Србији жели здраво, што млађе дете, националности које су и они, без сметњи у развоју. Препрека је често старост детета, јер домаћи усвојитељи најчешће не желе децу старију од шест година. Врло мало је оних који желе децу са озбиљнијим развојним проблемима.

А шта је са странцима?

Они могу да усвоје дете из Србије само под условом да за такво дете за годину дана није било могуће наћи домаћу породицу.

У пракси, на листи деце подобне за међународно усвајање се налазе она која имају теже здравствене проблеме, хендикепе, сметње у развоју и неке особине које су, испоставило се, непожељне за домаће усвојитеље.

Одакле долазе страни усвојитељи?

Када је реч о страним државама, према броју усвојења деце из Србије доминирају Шведска и САД. У иностарнство је у последњих десет година са новим родитељима отишло 111 деце, док је у Србији нову породицу нашло 1.277 малишана.

У овом тренутку 135 деце чији су подаци унети у такозвани Јединствени лични регистар усвојења чека да буде спојено са усвојитељима. На овај број треба додати 39 деце која су већ упућена на адаптацију у домаће породице и 63 деце која су „подобна“ за међународно усвајање.

Према званичним подацима, укупно је 237 деце у овом тренутку у различитим фазама поступка усвајања.

Шта кажу бројке

731 пар на листи чекања за усвајање

135 деце може да буде усвојено

39 малишана је на адаптацији са потенцијалним родитељима

У иностранство од 2006. отишло 111 деце

Домаћи парови у последњих 10 година усвојили 1.277 малишана

Izvor: blic.rs

Oznake: deca, Zrenjanin, Nataša Latković, Postupak, Srbija, stranci, usvajanje