Pročitaj mi članakDr Zoran Radovanović za Nova.rs objašnjava da protesti koji se od utorka odvijaju u Beogradu i širom Srbije nisu mogli da utiču na broj preminulih od posledica zaraze koronavirusom kakav beležimo ovih dana, zato što su se preminuli zarazili mnogo ranije, a neki i pre izbora.
Данашњи “црни биланс” епидемије је 18 преминулих од Цовид-19, а по једанаест смртних случајева бележили смо у претходна три дана.
FOTO: Printscreen
Епидемиолог др Зоран Радовановић наглашава да треба имати у виду да су се они који су преминули претходних дана заразили пре барем десет до двадесет дана, а међу њима вероватно, како каже, има и оних који су се заразили и пре избора одржаних 21. јуна.
“Временски след код смртних случајева које бележимо је такав да, када дође до заразе, треба да прође барем 10 до 15 дана да би се неко озбиљно разболео, а онда још толико времена да проведе на респиратору”, објашњава др Радованович.
Према његовим речима, то значи да нема говора да се број смртних случајева које бележимо данас и претходних неколико дана може повезати са протестима који трају од уторка увече, односно тек три дана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 10, 2020
“Што се тиче ефекта протеста на број заражених, рачуница каже да, рачунато од овог тренутка, треба да прође барем још два до пет дана да би некоме успешно био урађен брис, да би потом сачекао барем четири до пет дана на резултате. То опет значи да треба да прође барем десетак дана од почетка протеста док не сазнамо да ли је порастао број заражених”, објашњава др Радовановић за Нова.рс.
Живимо тешке последице попуштања свих мера
У потрази за одговором на питање зашто у последњих неколико дана бележимо толики број смртних случајева на дневном нивоу, обратили смо се и пулмологу др Драгани Јовановић, професорки у пензији Медицинског факултета у Београду.
“Тренутна епидемиолошка ситуација у Србији је резултат претходног периода који практично траје од средине маја месеца, са попуштањем свих мера – током предизборног периода, током фамозних избора, прослава и свих јавних догађаја који су били тако лако, без предлога икаквих рестрикција, промовисани. Стога је потпуно за очекивати да сада живимо тешке последице свега тога”, каже за Нова.рс пулмолог др Драгана Јовановић, професорка у пензији Медицинског факултета у Београду.
“Знамо да је посебно тешка ситуација била у Новом Пазару, где је пукао здравствени систем пре свега јер се много људи разболело у кратком року, међу којима је било баш пуно медицинског особља, лекара и сестара.Преко познаника и колега знам да многи грађани Новог Пазара у једном периоду нису били у могућности да уопште буду прегледани, јер управо лекара није било ни приближно довољно у тој ситуацији. Свакако да старији пацијенти са коморбидитетима јесу под највећим ризиком за тежак клинички ток, компликације па и смртни исход”, каже др Јовановић.
Подсећамо да је др Мирсад Ђерлек, координатор Опште болнице у Новом Пазару изјавио да су свих десеторо преминулих у том граду у протекла 24 часа старији од 75 година.
Др Јовановић додаје “да би власт и њихов – не нас грађана – кризни штаб морали озбиљно да размисле о корекцијама у приступу сузбијању епидемије, јер ово иде лоше”.
Прерано је за коначан суд о смртности
Инфектолог у пензији др Драган Делић упозорава да је прерано доносити суд о томе зашто ових дана бележимо толики број преминулих од Ковид – 19.
“Ми који нисмо директно укључени у лечење немамо ‘профил’ умрлих људи, не знамо да ли су боловали од преегзистентних болести, када су се јавили лекарима, који су протоколи лечења примењени – то пре свега треба да кажу клиничари који су крај болесника. Са друге стране, фактори који утичи на исход Цовид – 19 су познати, и о њима се прича од почетка епидемије: узраст, гојазност, присуство других хроничних болести – то су фактори који утичу на сваку инфективну болест, па и ову”, наглашава др Делић.
Његов савет је да не треба доносити закључке на основу непотпуних информација,
“У претходном периоду доведени су у сумњу званични подаци у вези са епидемијом коронавируса у Србији, и зато је опасно доносити неке децидне ставове о смртности без тога да струка прикупи, обради и анализира поуздане податке”, каже Делић.
