Pročitaj mi članakMasovna je pojava u našem visokom školstvu da pozicije na fakultetima nasleđuju članovi bliže porodice. Supružnici, braća, sestre, direktni potomci - smenjuju se na istaknutim funkcijama
Поједине факултете у Србији зову и “институт за мајку и дете”, јер на катедрама, као на трону, родитеље наслеђују њихови потомци. У појединим клиничким центрима кружи чак мишљење да су најбољи млади доктори они који немају лекарско презиме, јер су, по правилу, морали да покажу изузетан квалитет да би напредовали у каријери.
Непотизам је одавно ухватио маха у високом школству, па на многим факултетима сада предаје и трећа генерација из одређених породица. Критичари рођачког запошљавања, наравно, остављају могућност да су неки од кандидата, иако су професорска деца, изузетни и бољи од осталих, те да не треба да испаштају због тога ко им је отац или мајка. Али ипак, кажу има више оних који су захваљујући познатом презимену лакше добијали десетке и градили академску каријеру. Многи су се наљутили када је проф. др Миљко Ристић говорио о епидемији професорске деце која Медицински факултет завршавају са просеком десет.
Последњи случај непотизма којим се јавност бавила је случај разрешеног ректора Универзитета у Крагујевцу Небојше Арсенијевића, чији су син Александар и брат Слободан, као и он, запослени на Медицинском факултету. Управо Слободана је Небојша заменио на челу универзитета, а смењивали су се и на другим високим функцијама у крагујевачном здравству.
Саговорник “Новости” са Универзитета у Крагујевцу појашњава да у етичком кодексу овог универзитета није дефинисан круг лица с којима је повезан наставник и у ком случају он мора да избегава сукоб приватног и универзитетског интереса.
– То је, рецимо, на Универзитету у Београду јасно дефинисано – додаје наш саговорник. – Етичким кодексом Универзитета у Београду забрањен је сукоб интереса и он постоји када приватни интерес професора и с њим повезаног лица (брачни и ванбрачни друг, отац, мајка, деца, укључујући и тазбинско и сродство по кумству) може да утиче на законито и непристрасно обављање професионалних обавеза.
ЗАПОШЉАВАЊЕ Бројне афере потресале су и Универзитет у Нишу
Недавно је још један случај из Крагујевца освануо у медијима, када су студенти Правног факултета у Крагујевцу обавестили надлежне да супруга једног професора, иако ту није запослена, присуствује испитима, наводно виче на студенте, као и да је претресала торбу једне студенткиње. У управи факултета су, пре три године, уважили молбу тог професора да му због здравствених проблема супруга буде пратња, али дошло је до проблема због којих је обавештена и надлежна инспекција, негодовали су студенти и поједини професори.
– Већ четири деценије на Електротехничком факултету постоји правилник који забрањује да се запошљавају сродници људи који већ раде на факултету – каже, за “Новости”, проф. др Бранко Ковачевић, председник Савета Универзитета у Београду. – Ово правило се примењује без изузетка, да би се спречио непотизам. Мада, због тога смо остали без неколико изузетних стручњака, деце мојих колега, који су каријеру наставили у иностранству.
Проблемом непотизма бавила се и Агенција за борбу против корупције, на чијем сајту је дугачак списак декана и директора високих школа које би, према њиховим сазнањима, требало сменити због рођачког запошљавања. Током последњих неколико година на том списку су се нашли проф. др Милован Братић, који је са фукцијом декана нишког Факултета за спорт и физичко васпитање гласао да његова ћерка буде члан Комитета за професионалну етику. Ту је и Ненад Вуњак, који је као декан Економског факултета у Суботици запослио ћерку на место библиотекарке.
У протеклом периоду Агенција је препоручила и смену Цветка Симоновића са функције директора Високе школе за васпитаче у Гњилану, јер је запослио сина Радета Стоиљковића, председника савета ове школе. Ту је и Стојан Ценић, који је искористио положај декана Учитељског факултета у Врању да запосли сина. Затражили су и смену Весне Шотре, која је као члан савета Високе техничке школе у Београду гласала да њен муж, тадашњи директор школе, буде ангажован на пројекту акредитације и добије хонорар за то. Касније је и она била изабрана за директорку.
РАЗРЕШЕН Небојша Арсенијевић није више ректор Универзитета у Крагујевцу
Овакве појаве нису заобишле ниједан универзитет и највише непотизма вероватно има на Универзиту у Београду, али што је средина мања, о таквим стварима се више зна. Тако је општепознато у Новом Пазару да су деца бившег ректора Ћемала Долићанина, али и син садашњег ректора Државног универзитета у Новом Пазару Миладина Костића, ангажована у настави. Мада, појашњавају наши саговорници, неки од њих јесу били најбољи студенти и квалитетом су заслужили места на којима се налазе.
Новосађани још добро памте један од најдрастичнијих случајева непотизма на високошколским установама у овом граду, који је, пре две године, умало довео до гашења Више пословне школе струковних студија, установе с традицијом дужом од пола века.
На челу ове образовне институције, односно на месту њеног директора, чак 16 година су се “мењали” Радован Томић и његова супруга Драгица Томић. Пословање овог брачног пара, које није било у складу са законима, довело је и до тога да Школа плаћа велике казне после изгубљених спорова са професорима који су отпуштени без правног основа. То је, у пролеће 2016. године, запретило и затварањем ове установе, а против супружника Томић поднето је више од 40 пријава. Овај случај напокон је “пресекла” одлука Владе Војводине…
У Ректорату Универзитета у Новом Саду, у чијем саставу је 14 факултета, међу којима нема Више пословне школе струковних студија, сазнајемо како се нису посебно бавили проблемом непотизма и како немају податке о родбинским односима на појединим факултетима. Такође кажу и да проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду, има двоје деце и ниједно од њих не ради на Универзитету.
Бројне афере потресале су и Универзитет у Нишу. У контексту непотизма најчешће је помињан Медицински факултет, па тако важи неписано правило међу Нишлијама – да се не лече код деце доктора. Докторске породице Ранковић, Златановић, Вишњић, Чукурановић биле су предмет новинарских писања јер су професори овог факултета своју децу или ближе рођаке запошљавали као своје асистенте или асистенте својих колега.
Борбу да докаже да је жртва непотизма већ више од две године води докторанд Петар Пејић са Грађевинско-архитектонског факултета. Иако је имао најбоље оцене и највећи број радова, место асистента добили су ћерка продекана факултета и жена председника савета ове високообразовне установе, са просецима мањим од осам и више пута обновљеним годинама студирања. Пејићу ништа не вреди што је Управни суд пресудио у његову корист и по тужби коју је поднео наложио факултету још прошле године да понови избор и препорука Агенције за борбу против корупције да декан Петар Митковић због овог случаја буде смењен. Факултет се понаша као да ови документи не постоје и Пејић сматра да једино министар Шарчевић може, ако жели, да разреши ову мутљавину.
– ГАФ је легло непотизма и корупције, из године у годину све је лошије. Годинама су деци професора остале колеге поклањале десетке. Сада када су та деца стасала, запошљавају их као асистенте. Међутим, како сви знају колико је у ствари њихово “знање”, нико не жели да им буду асистенти. Те је постало масовна појава да су синови асистенти очевима, ћерке асистенти мајкама, а жене асистенти мужевима – каже Пејић, који је један од ретких, ако не и једини у нишкој академској јавности који је спреман да говори о овој теми.
На прозваним факултетима нису били расположени за разговор на ову тему.
Појава непотизма није заобишла ни Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, али према речима надлежних у овој високообразовној установи, то је присутно у много мањој мери него на осталим универзитетима.
– С обзиром на то да је реч о релативно малом универзитету који функционише на простору КиМ, сматрам да је донекле и разумљиво ако се непотизам појави имајући у виду да је највећи број студената управо са простора КиМ. Трудимо се да то не буде заступљено и настојимо да универзитет функционише у складу са Законом о високом образовању и осталим актима којима се регулише настава, али и начин стицања звања и заснивања радног односа на факултетима – каже, за “Новости”, проф. др Љиљана Арсић, проректорка за наставу и студентска питања Приштинског универзитета и додаје да је и став ректорског колегијума да се непотизам сузбије што је више могуће.
Према речима академика Владице Цветковића, професора Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, једини лек против непотизма је увођење строжих критеријума и промена начина избора у звања. Он сматра да је потпуно погрешно то што многи већ са докторских студија имају загарантован пут до звања редовног професора. У свету наставници морају много да се доказују да би били изабрани на свако више звање, а док се унапређују готово по аутоматизму. Пракса озбиљних универзитета је да је тек са звањем редовног професора некоме осигурано радно место. И код нас је тако, али само на папиру.
– Треба успоставити систем квалитета који ће најбоље избацити на врх – објашњава проф. Цветковић. – Непотизам се “лепи” на ситуацију у којој нема правих критеријума, у којима професор одлучује о томе ко ће да га наследи.
Наш саговорник објашњава да и на Западу професорска деца постану професори, али на путу напредовања у науци и настави морају да прођу сито и решето.
