Pročitaj mi članak
(АЛО, Танјуг)
Вукова диплома, привилеговано признање за одликаше, често се додељује и без основа, како би велики број оних најбољих помогао рејтингу школе, али и због оног чувеног – да се четворком не угрози дететова будућност.
Многи од њих, још на пријемним испитима за гимназије, средње школе и факултете, не оправдају своје звање вуковца. Њих је, сагласни су саговорници Тањуга, највише у основним школама. Међутим, евиденција о томе колико вуковаца има на упису у средње школе или факултет и колико њих заиста се упише на следећи ниво образовања не постоји.
Наиме, Министарство просвете, науке и технолошког развоја није се никада бавило таквом анализом, нити је у плану да се ускоро овим питањем позабави. Таква анализа би, можда, дала одговор на питање ко је крив за хиперпродукцију вуковаца.
Некада се Републички завод за статистику бавио овом анализом, али како кажу, већ годинам предмет њиховог истраживања нису вуковци. Проректорка за наставу Универзитета у Београду проф. Нада Ковачевић рекла је да многи вуковци на њеном матичном, Фармацеутском факултету, не успеју да се упишу и да то с једне стране може да говори о томе да они ипак нису заслужили то признаје.
Неке школе, према њеним речима, имају високе критеријуме и захтеве за свој ученике, па имају мали број вуковаца, док их друге имају знатно више у намери да се на тај начин афирмише школа.
– С друге стране, са неких факултета кажу да из неких београдских гимназија, иако дјаци нису вуковци, деца добро прођу на пријемном и касније имају добар успех. Тако да тај успех током средње школе не може да гарантује неки посебан квалитет, онај потребан за ту диплому коју су добили – казала је она. Она је рекла да се сваке године на Фармацеутском факултету у Београду пријави велики број вуковаца, да се прошле године пријавило око 150 кандидата са 40 поена из средње школе, а да скоро 40 њих уопште није стекло право на упис.
– Вуковци се током година студија утопе у остале студенте и не може се рећи генерално да су бољи у односу на друге – казала је Ковачевић.
Ни на Медицинском факултету у Београду, према њеним речима, ситуација није много другачија.
– Правни факултет с друге стране има добра искуства и код њих вуковци добро пролазе на пријемном и касније доста добро студирају у првој години. Међутим, за касније године нема неких детаљних евиденција. Слично је и са Филолошким факултетом – објаснила је Ковачевић.
Декан Економског факултета у Београду, једне од високошколских установа које уписују највише студената, Бранислав Боричић приметио је да се сваке године и на буџет упишу и врлодобри ученици.
– Чињеница је да се пуно деце са максималних, 40 бодова из средње школе, не упише на буџет. Сваке године од око 80 или 90 вуковаца, њих 30 не упадне на буџет и иза којих не стоји оно знање које стоји на папиру – рекао је Боричић.
Он је истакао да се три школе истичу по квалитету знања ученика који из њих долазе и да се чак и врлодобри ученици нађу на буџету – Девета београдска гимназија, Прва економска из Београда и Економско-трговачка школа из Панчева.
– Пријемни испит је један добар корективни и правични елемент који омогућава свим дјацима да се на основу показаног знања упишу на жељени факулете – објаснио је он. Да многи ђаци нису заслужено носиоци Вукове дипломе, мишљења је председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић, који каже да у Србији постоји „хиперпропдукција“ ових дјака, а што се махом догађа у основној школи.
– Сигурно да за то не кривимо наше колеге који су починиоци тога, него систем који дозвољава да се прави толики број вуковаца. Са неколико мера од стране Министарства просвете би то могло да се сузбије, јер овакво стање никоме не иде у корист, а поготово правим вуковцима – поручио је Сокић.
Он сматра да, медјутим, не постоји спремност да се тим ученицима да до знања да та диплома стварно нешто вреди, те да то значи да се потцењују управо најбољи ђаци.
– Министарство просвете би требало све нас да опомене и каже да то тако не сме већ мора другачије. У недостатку једног системског решења, колеге наставници у основним школама познајући своју децу, са којима проводе доста времена повладјују им и праве штету другој деци – објашњава Сокић.
Сокић каже и да професори у гимназијама не гледају много да ли је ђак вуковац или није, и поручио да они у првој години често буду изложени великом стресу.
– Ми као гимназија не смемо дозволити да због навике деце да имају све петице спуштамо критеријуме – закључио је Сокић.
