Српкиња сам, а моји су родом из Босне, која је била део Аустроугарске монархије. Тако имам услов за мађарско држављанство. Ако добијем позитиван одговор, моћи ћу, као медицински радник, да одем у Немачку. Тамо је велика потреба за медицинским сестрама и неговатељицама, посао је добро плаћен, а са нашим пасошем могу само да радим на црно.

Овако Биљана Т. из Кикинде објашњава зашто се одлучила за двојно држављанство. Према званичним подацима, од 1. јануара 2011. до данас скоро 100.000 држављана Србије затражило је пасош северног суседа, а од тога га је две трећине и стекло. Незваничне процене кажу да су више од четвртине поднетих захтева поднели Срби из Војводине, Београда и централне Србије. У Амбасади Мађарске у Београду ово нису могли ни да потврде, ни да демантују.

– Закон о држављанству не прави разлику по националној основи. Битно је да подносилац захтева задовољава услове прописане законом: потребно је доказати да је он или његов предак био мађарски држављанин; затим познавање мађарског језика; доказ да према мађарском закону лице није кажњавано, односно да се против њега не води кривични поступак; натурализација не сме да представља опасност за јавну и националну безбедност Мађарске. Ако лице српске или неке друге националности задовољава наведене услове, може да стекне мађарско држављанство – каже Миклош Ритец, генерални конзул.

Познавање мађарског проверава се приликом преузимања захтева за стицање држављанства. Потребно је владати језиком на нивоу комуникације, особа мора да говори и разуме. У супротном, каже Ритец, надлежна Управа за усељење и држављанство у Будимпешти највероватније ће одбити захтев:

– Све више људи се обраћа нашој амбасади на српском језику и интересује о условима за стицање мађарског држављанства. Приликом давања информација посебно истичемо важност познавања мађарског. 

ПОСРЕДОВАЊЕ – 300 ЕВРА

У Суботици су се појавили и посредници који пружају помоћ за добијање држављанства. Њихове услуге су око 300 евра, и имају „свог“ службеника у мађарском селу који ће поставити подносиоцу захтева само унапред договорена питања. Пошто су мађарске власти уочиле неочекивано велики број Београђана који по селима јужне Мађарске предају документацију, провере су постале ригорозније, па то утиче – на раст цена „услуге“.

У формуларима који се подносе предвиђено је да се руком испише сопствена биографија на мађарском и пред службеником потпише. Тако је често процена знања језика у пракси остављена овлашћеним службеницима амбасада, конзулата или општина у Мађарској где се захтеви подносе. Зато се може чути да постоје двоструки аршини – од врло толерантног у општинским службама у пограничним мађарском градовима, где је довољно рећи „сервус“ службенику, до озбиљних провера у суботичком конзулату.

– Не само да смо разговарали на мађарском о мом занимању, пореклу и разлозима због којих желим држављанство, што сам уз помоћ пријатељице унапред припремила, већ сам морала знати и да Шандор Петефи није био писац него песник, када је била Мађарска револуција и зашто се водила, набројати поједине краљеве и препознати их на слици – прича Биљана Т.

За разлику од ње, многи не успевају да окончају разговор у конзулату.

– Вратили су ме са разговора јер, по њиховом мишљењу, не говорим довољно добро језик. Били су прилично дрски, иако је сасвим реално очекивати да људи из мешовитих бракова, као и друга или трећа генерација мађарског порекла, много слабије говори језик. Они који га уче не могу имати фонд речи као неко коме је то матерњи – каже Београђанин Петар Матић, коме је баба по мајци Мађарица.

Он се пита да ли би, уз тако ригорозне провере, потомци Франца Листа, који се изјашњавао као Мађар, а није говорио језик, или Сечењи Иштвана, који је боље говорио немачки него мађарски, данас добили држављанство ове земље.

(Вечерње новости)

Oznake: državljanstvo, Mađarska, pasoš