Profesor Ljubiša Ignjatović s Fakulteta za fizičku hemiju uputio je molbu odbornicima Skupštine Beograda da u utorak ne glasaju za usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja jer bi bilo kakva izgradnja na tom području ozbiljno ugrozila vodosnadbevanje Beograda.
Градске власти планирају да на 700 хектара заштићене хигијенско-санитарне зоне на Макишком пољу дозволе градњу 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора.
У интервјуу агенцији Бета, професор Игњатовић каже да ће у том случају, ако почне стамбена градња у близини рени бунара на Макишком пољу, већи део Београда сигурно остати без пијаће воде, а становници ће бити упућени на куповину флаширане воде у маркетима.
„Одборници би требало да покажу одговорност према Београду и пре свега будућим генерацијама овог града. Нажалост, ја не верујем да ће они интерес Београда ставити изнад страначких интереса и интереса потенцијалних инвеститора, а време ће врло брзо показати да је стручна јавност која била против градње на Макишу била у праву“, рекао је Игњатовић.
Одборници Скупштине Београда су, додао је професор, наши суграђани и комшије и не би требало да дозволе да се једног дана стиде зашта ће у уторак да гласају.
Он је навео да се у заштићеној зони Макишког водозахвата планира изградња насеља од 13.000 станова за више од 40.000 становника, и са безброј пратећих садржаја.
Велики утицај на загађење подземних вода, рекао је Игњатовић, имаће и изградња подземне железнице на том подручју, са станицама и депоом за метро.
„То ново насеље би веома брзо загадило воду у рени бунарима који се налазе у непосредној близини и град би остао без воде за пиће“, рекао је Игњатовић који на Факултету за физичку хемију предаје Заштиту животне средине.
Он истиче да је вода најбитнији ресурс једне државе.
„Ако овај ресурс који Београд поседује сада уништимо, он ће бити уништен за сва времена. Нема дилеме да ће Београд задесити судбина Зрењанина где грађани већ скоро две деценије немају воду за пиће“, нагласио је професор.
Игњатовић каже да је о евентуалној градњи на подручју заштићене зоне Макишког водозахвата морала да се води најшира могућа јавна дискусија и да се консултује струка, а не да се грађани пред готово свршен чин информишу преко медија.
„Од педесетих година пошлог века па до данас, та с разлогом велика хигијенско-санитарна зона се пажљиво чувала и Београд је све време имао квалитетну пијаћу воду. Захваљујући тим заштићеним рени бунарима поред Саве, Београд је готово једина европска престоница у којој је чесмовача здрава за пиће“, објаснио је Игњатовић.
На питање Бете да ли је власт консултовала струку, професор истиче да власт, осим Института за водопривреду „Јарослав Черни“, није консултовала остале научне институције, а требало је да се за стручно мишљење обрати Универзитету у Београду.
„Рени бунари поред Саве имају хоризонталне дренове и вода која стиже у њих се филтрира кроз вишеслојне седименте природног порекла. Када се ти седименти загаде никада више неће моћи да се очисте или регенеришу“, казао је професор Игњатовић.
На питање Бете да ће бити угрожено свих 100 рени бунара у приобаљу Саве из којих се снадбевају погони за прераду воде, професор је казао да ће вода у 39 рени бунара који се налазе на потезу Макиш – Ада Циганлија бити веома брзо загађена, већ у току првих грађевинских радова.
„То загађење ће бити различитог порекла, биће тешких метала, али и стабилних органских загађивача“, рекао је Игњатовић.
Он је подсетио да је Макишки водозахват са више десетина рени бунара дубине 20-30 метара некада била велика инвестиција.
„То је било ремек дело гео-струке и грађевинарства. Изградња тих рени бунара у свету је била позната и цењена као ’Београдска метода’. Београд је по броју рени бунара, у односу на број становника и површину, први на свету“, казао је он.
На питање како да се становници Београда понашају у ситуацији када се налазе пред остајањем без воде за пиће, Игњатовић каже да посао научника није да позива на бунт и протесте, али да би грађани од градских власти требало да захтевају транспарентније доношење одлука који се тичу њиховог здравља.
„Ми нисмо чули никакву дискусију и нисмо имали на увид никакве грађевинске планове. Само су саопштене цифре и речено нам је да ће бити нешто ’велелепно’. Не знамо ко ће и колико од тог посла имати добит, али сигурно је да ће Београђани претрпети огромну штету. Човек без свега може, али без воде не може да живи“, закључио је професор Љубиша Игњатовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 27, 2020