Pročitaj mi članakBeograd se kulturno više ne zapostavlja, on se uništava. U istorijskim zdanjima vlast ne vidi uspomene i tradiciju već evre po metru kvadratnom.
За шта смо закаснили? Зграда фабрике авиона “Икарус” на Новом Београду, једна од најаутентичнијих грађевина овог дела града срушена је прошле године. На улазу у зграду налазила се спомен-плоча посвећена “друговима из Икаруса који су дали своје зивоте од 1941-1945 године”. Тешко да је то икога расентименталисало.
Архитекта Фрањо Јенч, аутор велелепних земунских палата стила сецесије, објекат “Икарус” пројектовао је у код нас ретко виђеном арт-деко стилу, софистицираних спољашњости и ентеријера. Изнад улаза, налазио се драгоцен рељеф Икара у лету.
На позивном конкурсу затвореног типа прва награда додељена је тиму професора Архитектонског факултета на челу са деканом Владаном Ђокићем. Због интереса инвеститора заложио је углед академске институције на чијем челу се налази, ради безидејног објекта већ виђене естетике. Вечност икара у лету заменио је вечношћу сопственог срама.
Вила у Тополској улици сравњена је са земљом. Први објекат модерне архитектуре Београда, стар 90 година. На Врачару овакве и сличне културне баштине руше се због вишеспратница које се естетски више уклапају у Абу Даби или Шарџу, него у старо врачарско језгро.
ГРАЂАНИ СА ПЛАТОА (16:30) ИДУ НА КАЛЕМЕГДАН И УШЋЕ да одбране преостала стабла https://t.co/VbM19DkySv
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2019
Сваким даном чујем вапај неког старог врачарца– “уништили су нам крај” – јесу, и ви сте делом то дозволили. Врачар дневно губи свој рафирман и шмек. Бивше седиште ДС-а, једна од типских, репрезентативних вила Крунске улице, наводно ће постати ново стаклено армирано “ремек-дело градске власти. Ако је новац једино мерило свега, хајде срушите и музеје и сазидајте рентабилне куле, или додаје паркинг сервис шалтер за наплату у Народно позориште.
Прелепу зграду робне куће “Симпо”од 3500 квадрата у Савамали, држава је купила да би је срушила прошле године. Изграђена је 1922. године, а служила је као магацин француско – српске банке. Никада више.
Дрвеће се сече немилице. Београду се одузимају плућа. Цветни трг, Славија, Певац, Трг Пепублике – за који је Весић рекао да ће бити “пун зеленила”.
Управо је у току сеча преко 100 стабала због гондоле! Исечено је и најлепше калемегданско дрво, уз које су генерације Београђана расле. Београд је град са најмањим процентом зеленила у региону. На листи квалитета ваздуха престижу нас Пекинг и Ријад. Имам утисак да ће комунална полиција ускоро почети са санкционисањем станара због држања саксија са висибабама и јагорчевинама на својим прозорима. Не узимају нам само ваздух и хлад, већ успомене, живот. Са дрвећем полако нестаје и оно мало оптимизма, на врелом бетону похлепе.
За шта се боримо?
У току је борба за очување два објекта у Ресавској и Мишарској улици, које припадају заштићеној зони источни Врачар.
Дела чувеног архитекте Јована Илкића, подигнута су пре више од једног века. Илкић је иначе пројектовао дом Народне скупштине, кућу Крсмановића у којој је првог децембра 1918. на Теразијама проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Породична кућа у Ресавској, културно-историјски и архитектонски изузетно вредна, у којој је живео министар Пера Велимировић, инвеститорима, који лобирају за изградњу пословно-стамбеног комплекса очигледно не представља ништа.
Разумите их, и они као и остатак екипе која данас управља Београдом, према њему немају никакав сентимент, нити љубав, уколико га чак и не мрзе.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Оливера Вучковић дала је амин за њихово рушење. Сада наша културна добра не уништавају НН лица, већ институције и службе њихове заштите.
Београдска тврђава
У току је удар на Београдска тврђаву, коју често колоквијално, погрешно називамо Калемегданом (који је парк који се испред ње налази официјелног назива мали Калемегдан).
Можда је баш трајност овог културног добра, које је преживело налете Османског царства, многобројне ратове, трн у оку градских управитеља. Та њена тврдоглавост.
Преко пута ње ниче хигх тецх насеље “Београд на води”, па зашто не би и Калемегдан модернизовали? Ово ме подсећа на “чувену изјаву” о “стварању лепшег и старијег мостарског моста” након гранатирања истог.
Поставља се пасарела, која би Доњи град требало да повеже са тврђавом, док би је гондола повезивала са новобеоградском страном. Ово је уџбенички пример нарушавања културног наслеђа.
У подножју Акропоља, локална самоуправа Атине дала је сагласност за подизање два солитера, која не би физички угрожавала Акропољ, али би заклонила видик. Покренута је петиција, којој се придружила Грчка министарка културе, оштро се противећи, уз фантастичну изјаву која говори о свести једног уређеног демократског друштва.
“Културна баштина није само физичка, већ је то и поглед и видик на њу”.
Грчка влада поништила је дозволу, зауставивши радове. Да ли можете да замислите овако нешто код нас? И не, за ово нам није крива искључиво власт, криви смо ми сами, који смо обамрли у свом дефетизму, несолидарности, мрзовољи, небризи, дозволивши да нас 10 градских управитеља понижава годинама.
Београдска тврђава проглашена је културним добром од изузетног значаја за Републику Србију, највишим степеном заштите који наш закон препознаје, а данас је препуштена грађевинском вандализму.
“Основна вредност једног културног добра јесте њена аутентичност. Тврђава не познаје гондолу и посареле, у питању је фортификација која обухвата периоде антике, средњег и новог века” наводи за Витраж наш етаблирани историчар Дејан Ристић.
У архитектонском смислу ова два придружена објекта естетски припадају тврђави, колико и киосци за виршле Сикстинској капели. Замислите пасарелу од Ајфелове куле до Трокадера, или гондолу која довози туристе до Шенбруна у Бечу.
Партиципација и свест
Ко консултује Београдјане, струку? Више нас ни обавештавају, за наш новац! Грађанска партиципација и свест скоро и да не постоји.
“Недавно је у Аранђеловцу локална самоуправа дошла на идеју да издели парк Буковичке бање, који је културно и природно добро као целина. Грађани су се против тога побунили, и током две године, 52 суботе заредом протествовали против ове сулуде идеје, окупљајући се у парку. Њихов притисак је уродио плодом, сачували су парк за све грађане Србије, не само за себе. То је један од најлепших и најстаријих паркова у Србији са пребогатим сегментима непокретног културног наслеђа. Дали су нам лекцију” додаје Ристић.
Нама у Београду недостаје храброст, јак и јасан глас, способност да доносимо одлуке, учествујемо, унапређујемо, конкретно се ангажујемо, попут Марка Бастаћа који је поскидао оне нелегалне љубичасте табле нових паркинг намета. Да ли ико зна како ће излгедати наш централни градски трг?
Нико нас није питао да ли желимо оно ругло од фонтане на Славији, које је коштало 2.5 милиона евра, нити да ли желимо 54 мини фонтане ди Треви из Весићевог магновења.
Неће нам остати једна једина зграда из прошлости, али ћемо имати 10 фигура политичких лидера, од Казахстана, Туркменистана, до Азербејџана.
Када су се древни Атињани опредељивали ком це богу посветити свој град, имали су два кандидата у најужем избору – Посејдона и Атину. Одлучили су да богињи Атини, својој заштитници, посвете најраскошнији и највећи храм на Акропољу – Атински Партенон.
На њему је по плану требало да се налази и статуа богиње Атине испред које би била вршена богослужења.
Атињани су се обратили скулптору Фидији. Предвиђено је да статуа буде висока 18 метара, са оплатом од слоноваче и злата.
Пошто је пројектована цена била изузетно велика, њихова грађанска свест, пре 2500 годинаналожила им је да се осигурају за случај да им се скулптура не свиди, како се новац не би бацао, те су Фидију замолили да им прво направи мали мермерни модел од неких 50-ак цм, који би био изложенна Агори, како би га градјани оценили и на крају донели одлуку. Акламацијом је одобрено будуће ремек-дело. Да поновим, пре 2500 година.
Некад нам ово буде хладна вода у лице која ће нас освестити и пробудити да се боримо за сопствени град, идентитет, историју, за нашу децу којој ћемо, надам се, оставити макар део прошлости и успомена, а не само хрпу металних конструкција,пвц-а, и стакла.
Нека нам сви наведени шамари ове власти пробуде пркос, храброст, и инат, да их у свему овоме спречимо, уместо што салонски кукамо.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
