Прочитај ми чланакСпецијални резерват природе “Увац”, природно добро од изузетног значаја прве категорије, налази се на самом југозападу Србије, на територији општина Сјеница и Нова Варош. На просторима ових општина постоји 8 заштићених подручја, што довољно говори о лепоти и значају ових предела. Када се одређени предео ставља под заштиту, то се ради пре свега да би се природа заштитила од човека.
Специјални резерват природе “Увац”, природно добро од изузетног значаја прве категорије, налази се на самом југозападу Србије, на територији општина Сјеница и Нова Варош. На просторима ових општина постоји 8 заштићених подручја, што довољно говори о лепоти и значају ових предела. Када се одређени предео ставља под заштиту, то се ради пре свега да би се природа заштитила од човека.
Шта се дешава када човек не може да заштити природу од човека?
Овај резерват (не)такнуте природе одгаја и храни различите врсте животиња и биљака. Јединственост подручја чини присуство веома ретке и малобројне врсте лешинара – белоглавог супа, који се гнезди у појединим деловима клисуре, на стенама, поткапинама и пећинама изнад воде. Овде се налази систем пећина који је најдужи и међу најлепшима у Србији.
Поред белоглавог супа овде се могу видети и друге угрожене врсте птица, као што су сури орао и орао рибар, буљина, планински пузгавац и велики ронац. На подручју клисуре евидентирано је укупно 216 биљних и 400 врста птица, а своје станиште овде су нашли и медвед, рис и видра, као и више врста ендемских инсеката и слепих мишева који се налазе на Европској црвеној листи ретких и угрожених врста фауне.
У меандрима реке обитава и младица, врста племените рибе доведена готово до истребљења али је овде нашла свој мир. Белоглави суп је по много чему јединствена птица. Једна је од четири врсте лешинара које насељавају Европу али и једина са стаништем у Србији. До пре неколико година био је на ивици истребљења.
Заслугом преданих људи из Специјалног резервата природе „Увац“ ова величанствена врста је доживела и даље доживљава препород. Посматрајући га док крстари небом, човек је вековима придавао значај његовом савршеном лету. Из тога се родило веровање како суп може предвидети олују, растерати облаке, предосетити немиле догађаје. Да ли ова птица може да предвиди опстанак једног од својих последњих станишта? Можемо да верујемо да може и да је управо Увац и изабрала јер је предвидела да ће овде доживети процват али авај, човек је често непредвидив.
Реку која носи многобројне тајне, све чешће посећују и многобројни туристи. Бистра вода наоко питомог Увца кривуда завојима који више личе на лавиринт из кога нема излаза него на ток реке. Оно што сигурно издваја овај природни драгуљ од других туристичких дестинација је то што без обзира на све већи број туриста и посетилаца, није променио ништа од своје аутентичности. Овакак, какав је данас постоји већ дуго, дуго…
Колико ће још постојати зависи само од човека и природе. Природа је човеку дала све, човек природи може да узврати само љубављу и бригом о њој. То нам је Она оставила у наслеђе, то је све што Она тражи од нас. Нећете видети вишеспратнице, велике викендице. Овде куће још увек одишу топлином правог сеоског дома, а у кућама се спрема храна по рецептима наших старих.
Међутим, наши стари нису за собом остављали депоније отпада, нису испуштали у воду која се може пити директно из реке своје отпадне воде, нису остављали пластичне кесе и остали неразградиви отпад овим величанственим птицама за оброке, то радимо ми, и млади и стари.
Да ли туристи долазе да виде отпад? Да виде како предео Увца има најлепше дивље депоније на Балкану? Дивље депоније које последњих деценија ничу као печурке после кише на овом прелепом подручју прете да угрозе постојање целог подручја заједно са свим аутентичним врстама које на том подручју живе. Те врсте живе у складу са природом, оне знају зашто су баш овај део изабрале за свој дом. Ми од природе и свега што се у њој налази можемо пуно да научимо, Она је наша мајка, ко смо ми да се према њој односимо на такав начин?
Један од највећих умова које је ова земља икада имала Иво Андрић је рекао: „Човек може да посматра природу са циљем да је упозна, како би се одбранио од ње или је искористио у своје сврхе. Тешко оном ко је посматра са другачијим намерама, мислима и осећањима”
Она нама даје да је упознамо, Она нам даје да је користимо, све њене лепоте, сва њена богатства. Заузврат, само тражи да је поштујемо и ценимо. Човек са умом који му је од Бога дат може да освоји и планету и свемир, може да дође до проналазака који мењају планету и свет али човек јесте и проблем. Нико више.
Бити човек значи и веровати, веровати да управо тај ум који нам је дат, поред проблема, заједно са природом, може бити и решење. Рачуница је прилично једноставна а решење је?
Човек…
