Дошао је кући да се одмори од студија као и од посла и доживео је веома тешку ситуацију.

Нови Закон о спречавању насиља у породици, који уводи хитне мере удаљавања насилника из породице почео је да се примењује од 1. јуна, и за кратко време је изазвао бројне непријатне ситуације, јер се више пута десило да буде злоупотребљен, без размишљања да ли ће пријава полицији због неке баналне или озбиљне свађе другој особи, тзв „насилнику“, нашкодити.

Један корисник Реддит-а „отворио је душу“ корисницима ове мреже, јер је имао потребу да се олакша након горчине коју је осетио после непријатне ситуације са млађим братом. Наиме, студент мастер студија на економији (26) отишао је током лета у родно место да се одмори.

Тамо је требало да пријави испите путем интернета, за шта му је био потребан рачунар. У том тренутку, млађи брат је играо игрице, и категорички одбио да му позајми компјутер, без обзира што је то требало да траје три, четири минута.

Дошло је до свађе, па је млађи брат позвао полицију, која је по пријави дошла, и донела одлуку да студент напусти сопствену кућу на 48 сати. Уосталом, прочитајте сами његову невероватну исповест:

„Укратко, лична историја: 26 година, мастер студент економије, из унутрашњости, никад кажњаван, запослен, ни по чему упадљив.

Породична историја: брат тинејџер, отац преминуо недавно, мајка блага у васпитању, лошија материјална ситуација након очеве смрти, непостојање шире породице да пружи подршку.

Дошао сам почетком августа у родни град да се одморим, и вербално посвађао са млађим братом око коришћења његовог лаптопа који ми је био потребан јер је у току пријава испита, а телефон ми је с*ање. Мајка је боравила у бањи на лечењу.

Брат је позвао полицију која је дошла, он је описао да сам му узео лаптоп на коришћење и рекао да ћу му га вратити касније, да смо се вербално посвађали.

Полицајка од око 20 година је позвала неког телефоном и рекла „имамо могућ случај насиља у породици“. Све ми се у стомаку испревртало.

Тражили су да дођемо у станицу и дамо изјаве, ја сам пристао јер немам шта да кријем, брат је рекао да не жели јер је ово била глупа свађа и ништа више. Онда га је полицајка убеђивала да треба да дође, да каже све сто има, јер је то једини начин да трајно реши проблем са мном.

Брат је рекао да не жели, па му је она узела изјаву на лицу места у којој наводи да сам му узео лаптоп и отишао у своју собу са њим, да је он лаптоп тражио, а да сам ја под претњом да му касније у животу нећу помоћи када му буде требало задржао лаптоп још неко време, а ја сам ишао у станицу да дам изјаву лично.

Укратко, полицајка ми је изрекла хитну меру забране приласка кући 48х и забране контактирања са братом.

Нагласила ми је да има доста њених колега који живе у згради где ја живим, и ако ме само неко од њих види близу – идем код судије за прекршаје који моментално изриче казну затвора до 60 дана која се извршава одмах по изрицању.

Спавао сам 2 ноћи у мотелу, или боље речено, лежао сам 2 ноћи у мотелу са тежином на грудима и горчином у стомаку.

Хитну меру је изрекла на основу „процене ризика“ и мишљења Центра за социјални рад у коме стоји да сам – психички лечен.

Наиме, неколико сати након очеве сахране пре 2 године мени је дошло тешко, мој лекар опште праксе је позвао психијатра да процени у каквом сам стању.

Психијатар ми је тад дао 2 таблете за смирење и рекао да је моје стање природна реакција на губитак родитеља и да ће проћи. Иначе, непосредно након изрицања хитне мере сам отишао у Службу психијатрије да ми се изда уверење да нисам заведен у картотеци, што су ми у форми извештаја и издали.

Осећам се горе него у Кафкином процесу. Тренутно ми је таква ситуација да нема ко да ме заштити, од очеве смрти. Све ми је ово невероватно, данима не налазим разлог да се насмејем, нити имам апетит. Изгубио сам вољу за спремање испита, за живот.

Тренутно се налазим у аутобусу на путу ка главном граду и не знам да ли да се сматрам срећником што нисам завршио у затвору (јер сам прекршио забрану и дошао по своје ствари), или највећим губитником јер сам негде заведен као насилник. Пишем овде јер делимично желим да олакшам себи, а делимично и да вас упозорим и укажем шта све може да се догоди у животу.

Едит: да објасним, против мене није поднесена никаква пријава, у прекршајним и кривичним евиденцијама стоји да сам некажњаван. Али, полиција води нешто што се зове ‘дневник дневних догађаја’ за своје интерне сврхе у коме је наведено да су интервенисали због насиља, да сам ја насилник и да ми је изречена хитна мера забране контакта.

Ако бих једног дана хтео да радим у војсци, полицији или дипломатији, то би се појавило у безбедносној провери заједно са неистинитом информацијом да сам био на психијатријском третману.“

Какво је ваше мишљење о описаној ситуацији, и како висте ви поступили да сте на месту овог студента?

Извор: telegraf.rs

Ознаке: насиље, полиција, примена новог закона