Pročitaj mi članak

Prilužje, srpsko selo na KiM sa najvećim brojem beba

0

1(Новости)
У Прилужју, једном од највећих српских села на Космету, током 2012. рођене су 33 бебе. Мештани се надају да ће их у наредној години бити и више. Осим новорођенчади, поносни су и на младе брачне парове који су остали да овде граде будућност.

У питомом селу у општини Вучитрн, удаљеном неколико километара од магистрале Приштина – Митровица, око 3.000 Срба опстаје и нада се бољим данима. Овде нико Албанцима не продаје своје куће и имања. Напротив, сви се труде да учврсте и прошире своје корене.

– Охрабрује чињеница да у селу имамо највише младих брачних парова. Просечна старост је око 35 година – каже Зоран Ракић, председник српске општине Вучитрн, на чијем се подручју налази Прилужје.

Подстрек опстанку, како каже, дају и недавно саграђени објекти, дечји вртић који похађа педесетак малишана, као и две зграде са по осам станова за младе брачне парове и интерно расељена лица која су дошла из других косметских средина.

4.000 ЖИТЕЉА У ОПШТИНИ ПРИЛУЖЈЕ, највеће српско село у општини Вучитрн, налази се у средишњем делу Космета, недалеко од магистралног пута Приштина – Митровица, односно између Грачанице и Митровице, а Срба у овој општини има и у селима Граце, Гојбуља и Бањска. Према подацима надлежних, у сва четири села живи њих око четири хиљаде.

– Покушавамо да створимо здраву и напредну средину у којој ће људи моћи да живе од свог рада. Срећа је да су мештани сложни у намери да сачувамо оно што смо наследили и стекли, али и да побољшамо околности на које можемо да утичемо – прича председник Ракић.

Подстрек развоју овог села, опкољеног Албанцима, дају и млади. Само у средњој и основној школи учи око 400 ђака. Надају се да ће се и они, попут њихових родитеља, одлучити за опстанак и живот на Космету. Свесни да је безбедност поверена међународним снагама, али и да су Албанцима “трн у оку”, житељи Прилужја не крију да су им, уз чврсту вољу да опстану на овим просторима, осим безбедног окружења, потребна и радна места. Некада упућени на Термоелектрану у суседном Обилићу и површинске копове, где је радила већина мештана, сада обрађују своја плодна имања између река Лаба и Ситнице.

– Иако један број мештана ради у општинској управи, Центру за социјални рад, Дому здравља и у просвети, а један број некадашњих радника термоелектране прима минималце, овде би било могуће обезбедити нова радна места отварањем мини-погона. Било би идеално отворити погон за репарацију трансформатора и винкловање електромотора – прича Милорад Столић, заменик председника, који се нада да ће се осим безбедносних, побољшати и