Прочитај ми чланак

ПРИНЦ AЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ: Чича је јунак, он није злочинац као Павелић

0

Престолонаследник Србије Aлександар ИИ Карађорђевић у свом ауторском тексту за Недељник, а о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића каже да нема помирења док је историјских фалсификата!

princ aleksandar karađorđevic draza mihajlovic

– Рехабилитација генерала Михаиловића заправо треба да представља тачку у тешкој и крвавој причи о Другом светском рату у Србији и Југославији – каже српски престолонаследник. Тачку иза које ће сви учесници моћи коначно да пронађу мир својим душама, а њихови потомци снагу и мудрост да уваже оне који различито мисле и имају различито породично наслеђе, јер сва та различита наслеђа јесу део наше заједничке историје – каже престолонаследник Србије.

– Сматрам да је један од кључних елемената за коначан завршетак Другог светског рата, унутар Србије, национално помирење. Међутим њега нема у амбијенту где један историјски фалсификат стар 70 година и даље важи у веома широком делу јавности. Пре неколико година званично су изједначена права бораца НОБ-а и ЈВуО, што је био први корак. Затим је у Војном музеју у Београду отворена је стална поставка у којој су генерал Михаиловић и ЈВуО показани у једном другачијем светлу. Сматрам да је рехабилитација генерала Михаиловића била последњи корак на овом путу, али истовремено и најзначајнији – тврди Aлександар Карађорђевић.

– Неоспорна чињеница је да је генерал Михаиловић одбио априла 1941. године да се преда, да је затим организовао отпор и да је од стране легитимне Југословенске владе у избеглиштву био именован за министра војног и начелника Штаба врховне команде ЈВуО. Унапређен је у чин генерала, а Немци су за њим издали потерницу од 100.000 рајхсмарака у злату. Такође је 1944. године спасао више од 500 савезничких авијатичара – пише престолонаследник Србије.

– У послератном периоду у ком се инсистирало на братству и јединству, било је важно умањити значај Јасеновца и других српских стратишта на територији НДХ, тако је настао фалсификат у ком се изједначавају ЈВуО и четници Косте Пећанца. У другом кораку изједначени су четници и усташе, као и личности које су биле на њиховим челима. Такво становиште присутно је делом и данас. То је разумљиво када се узме у обзир да су живи учесници НОБ-а. Имајући све ово у виду, сматрам да је једино исправно констатовати да је слободарски српски народ у току Другог светског рата изнедрио два покрета отпора која су се борила на страни савезника и победника.