Pročitaj mi članak

Predlozi za nove srpske reči: Demonokrntija, zrčak, nesvoj, čežnjište…

0

Kako vam zvuči da umesto "bot" kažete "nesvoj", napravite "zrčak" umesto "selfija" ili da koristite "suncokrem" sa zaštitnim faktorom? To su samo neki od predloga koji su stigli na takmičenje za najbolju novu srpsku reč koju je organizovao sajt "Mala biblioteka" iz Londona.

Такмичење је почело у мају ове године и траје до 15. септембра, а може да учествује свако ко жели, тако што ће послати свој предлог. Уредник странице Вељко Жижић рекао је за Н1 да су до сада добили предлоге око 150 такмичара. Према правилима, сваком такмичару је дозвољено да пошаље до пет речи.

„Често добијемо и по пет речи по такмичару, али је просек по такмичару ипак мало мањи. Укупно, до сада нам је стигло око 300 речи, чиме смо веома задовољни“, рекао је Жижић за портал Н1.

Предлози, како каже, пристижу из целе бивше Југославије, наравно, највише речи из Србије, потом Републике Српске и Црне Горе. Из света речи пристижу из више европских земаља – Британије, Немачке, Швајцарске, потом из Канаде, САД и Аустралије.

„Речи нам стижу од писаца, новинара, али пре свега и највише од љубитеља језика. Речи долазе и од родитеља и од деце. Долазе претходно промишљене речи, где су њихови ствараоци одраније тражили замену за туђицу која им се не допада. Стижу и речи које су смишљене посебно за такмичење“, истиче Вељко Жижић.

Осим тога, како додаје, стигле су и речи које су деца већ раније смислила, из неког сасвим изненадног повода, где њихове породице радосно већ користе ту реч у својој средини. Долазе и оне које су створене у свакодневном необавезном разговору између пријатеља.

„Свакако, надамо се да ће лепи предлози наставити да пристижу. Све лепе поруке и предлози су нам веома драгоцени. Такмичење је отворено све до 15. септембра. Такмичење нуди и вредне награде, а то су 600 евра за прву, 400 евра за другу и 200 евра за трећу награду“, рекао је Жижић.

Најзанимљивије „нове речи“

Смотуљак – Замена за „wрап“, реч која се често може наћи код достављача хране. Како Жижић објашњава, реч је о производу за који нико није сигуран како се изговара: „рап“, „реп“, „врап“, „вреп“. Свакако, неозбиљно је имати у српском именицу која се пиче са „w“.

Жижић нам је представио још неке занимљиве предлоге који су стигли:

Популица – Замена за „бестселлер“, обично за књигу која је веома читана па је предлог именица женског рода која ће уједно бити и слатка.

Самоглас – Предлог замене за „подцаст“. Ова реч би била збир речи за „само“ и „глас“, што би одражава звук где говорник сам изражава своје мисли.

Чежњиште – Значење је место, стварно или пренесено, у простору или у души, које надахњује, подстиче, нагони на чежњу. Надахнуће је проистекло из песничких мисли, сећања и потребе дочаравања стања посебних осећања.

Зрчак – Замена за реч „селфи“. Зрчак долази од речи зрцало, односно огледање, огледало. Стога је предложена реч кратка а ипак има везу са старом речју и звуком нашег језика.

Смечкати – изгњечити нешто.

Безтебност – Стање без тебе (није недостајање, веч управо стање без друге особе) – надахнуће је из турског језика, који поседује реч тог значења.

Демонокрнтија – Привид демократског уређења, где је демократија заправо злоупотребљена против друштва.

Сунцокрем – Крема за сунчање, замењује чак три речи, лако се изговара, смислио ју је један дечак на путу ка морској плажи.

Несвој – Одлична замена за енглески „Бот“ односно људе или уређаје без свог мишљења.

Барлабућ(и) – Из Бањалуке пристигла нам је реч “Барлабући”. Делим са вама дивно објашњење које је послао такмичар: „Барлабући су тинејџери, без обзира на пол! Замјена за страну ријеч. Реч сликовито приказује ту напупелу младост која се „прндуљи“ на све и свашта од усталасалих хормона и неукротиве снаге. Истовремено је ријеч ушећерена и не критикује младост!“

На питање како се дошло до идеје о овом занимљивом такмичењу, каже да је то начин да се покрене шири друштвени разговор о речима које користимо.

„На ток те огромне, живе реке као што је заједнички језик ипак можемо утицати тек када се створи заједнички друштвени став. Слична такмичења постоје у другим језицима. Српски језик је добро и тековина која нас спаја унутар државе, потом нас спаја са државама где се исти језик говори, и на крају са српским расејањем широм света. Питање језика нас у расејању уједињује. Такмичење је наш начин да приступимо решавању неприлике, уместо да само слежемо раменима“, каже Жижић.

Сви заинтересовани могу слати предлоге нових речи на адресу: [email protected]. О условима такмичења информације су на сајту wwww.malabiblioteka.net/novarec