Прочитај ми чланак
Потпуковник Ђорђе Аничић је уствари српски официр који се у време НАТО агресије на Србију налазио на месту заменика команданта 3. ракетног дивизиона ПВО, у борбеном раду руковалац гађања у борбеној послузи на ракетном систему С-125М „Нева“ који је оборио такзовани „стелт“.
Изузетно значајан догађај у историји Србије какав је обарање Ф-117 А, 27. марта 1999, током 78-дневног НАТО бомбардовања, постао је на жалост, плен пропагандне кампање бившег команданта 3рд ПВО, Золтана Данија, који настоји да сву славу и заслуге за успех 3.ракетног дивизиона ПВО припише себи у једној бескрупулозно вођеној ауторекламерској кампањи коју можемо назвати „Операција Минхаузен“ (За немачког барона Карла Фридриха Минхаузена, који је био стварна личност, каже се да је био највећи лажов икада. Минхаузен је са непуних двадесет година приступио руској војсци и са њима се борио против Турака.
По повратку у Немачку измишљао је и причао невероватне авантуре о свом боравку у Русији, летењу на Месец и свом грандиозном јунаштву.) Минхаузен Дани је у свом баронисању измислио да је извршио модификације на ПВО систему „Нева“ па је због тога авион „стелт“ технологије постао видљив. Ова невероватна лаж подржана је и филмом “21 секунд“ редитеља Жељка Мирковића који представља обману јавности на глобалној скали.
Жељко Мирковић је дезинформисао јавност, упркос објашњењима и упозорењима чланова борбене послуге која је учествовала у обарању „невидљивог“ на „минхаузенски“ ниво приче Данија Золтана, а уз финансијску помоћ институција у земљи и добио је бројна признања и награде на филмским фестивалима.
Измишљотину о модификацији покушао је да рационализује сам Дани који у документарном филму „Невидљива смена“ признаје да никакве модификације није било и да је тој лажи прибегао водећи пропагандни рат против НАТО-а.
Са друге стране, једино потпуковник Ђорђе Аничић није поводом обарања „стелта“ унапређен у виши чин, нити на било који други начин стимулисан поводом тог успеха, већ је постављен на формацијско место нижег чина што говори да су и институције војске вођене интересним стратегијама, добијањима чинова и ордења на рачун овог успеха и бескрупулозног одбијања да награде оног који је за успех заслужан, одговорне за беспризорно ширење неистинитих информација у вези са тако важним догађајем у нашој историји.
На срећу, потпуковник Анићић је оставио необориво сведочанство о дешавањима у 3. Ракетном дивизиону током НАТО агресије: Ратни дневник који је на десетогодишњицу обарања објављен у форми књиге под називом „Смена“, на велико задовољство осталих чланова борбене послуге и до тада обмануте јавности.
