Pročitaj mi članak
Мали брод се зауставио уз обалу једног малог мексичког села. Амерички туриста је рекао једном мексичком рибару да је риба јако квалитетна и питао га колико му дуго треба да је улови.
«Не дуго», рекао је Мексиканац.
«Али онда зашто не останеш дуже и уловиш више?!»
Рибар му је објаснио да му је то што улови сасвим довољно да подмири потребе своје породице.
Американац га на то упита:»Шта онда радиш са остатком свог слободног времена?»
«Пуно спавам, мало пецам, играм се са својом децом, причам са женом. Навече идем у село да видим пријатеље, попијем пар текила, свирам гитару и певам. Вријеме ми је испуњено.», одврати мексички рибар.
Американац му на то рече:»Ја имам диплому са Харварда и могу ти помоћи…Требао би дуже пецати сваки дан. Тада би могао рибу и продавати. Са зарађеним новцем могао би купити нови чамац. После тога би по истом принципу могао купити и други чамац, па трећи итд. и имао би целу флоту рибарских чамаца. Онда би могао уместо да продајеш неком рибу, направити своју фабрику да људи долазе од тебе да купују. И могао би се из овог малог села преселити у нпр. Мескико сити, Лос Анђелес или чак Њујорк. Од тамо би могао водити своје послове.
«Колико би то дуго трајало?», упита га Мексиканац.
«Око 20-25 година.», одговори Американац.
«И шта после тога?», знатижељно га упита Мексиканац.
«После тога би постало јако интересантно. Када би твој бизнис постао врло велик, могао би почети продавати акције и правити милионе.»
«Добро, и шта после тога?!»
«Па после тога би се могао повући у неко мало село, спавати до касно, играти се са децом, пецати рибу, причати са женом, а навече пити текилу, свирати и певати са својим пријатељима. Просто уживати у испуњеном времену…»
(magacin.org)
