Прочитај ми чланакПоносан сам на свог прађеда, др Новицу Радовића, вођу Божићне побуне, али који је био Србин и који нема везе са србофобном гамади која ће сјутра у антисрпском сценарију прослављати тај догађај.
Мој прађед је написао књигу о томе – „Црна Гора на савезничкој голготи“, у којој говори о династичком сукобу, а прије свега о српском идентитету Црне Горе. Срам вас било, фалсификатори и издајници. Не можете избрисати памћење народа – земља је ово Србинова.
Поносан сам на свог прађеда, др Новицу Радовића, вођу Божићне побуне, али који је био Србин и који нема везе са србофобном гамади која ће данас у антисрпском сценарију прослављати тај догађај, написао је његов потомак, аналитичар и jедан од оснивача покрета Слобода народа Бошко Вукићевић.
„Мој прађед је написао књигу о томе – „Црна Гора на савезничкој голготи“, у којој говори о династичком сукобу, а прије свега о српском идентитету Црне Горе. Срам вас било, фалсификатори и издајници. Не можете избрисати памћење народа – земља је ово Србинова…
Он се даље осврнуо на историјске догађаје и казао:
Мог прађеда, др Новицу Радовића, вођу Божићне побуне, уз Крста Зрновог и Јована Пламенца, су стријељали партизани одмах након краја Другог свјетског рата. Због наводне сарадње са Италијанима. Иако је општепознато да се он разочарао у Италијане, и да је био велики Србин и да је волио своју земљу, Црну Гору.
Посветио сам писање њему, јер је био значајан човјек, патриота, можда је и гријешио али не из зле намјере. Због својих политичких увјерења је годинама лежао и у затвору, док га краљ Александар није помиловао. Нека ти је вјечна слава, добри мој прађеду.
А овима који на основу твоје заоставштине покушавају да кривотворе историјске чињенице и завађају браћу, нека је вјечни срам, поручио је Вукићевић.
![]()
Др Новица Радовић
Новица Радовић (1890 – 1945) је био један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. Након пораза зеленашких снага отишао је у Албанију, а из ње у Италију гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу. У политички живот се укључио као члан црногорске Федералистиче странке. Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године.
У штампарији „Дукађин“ у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело „Црна Гора на савезничкој голготи“ о паду и нестанку црногорске државе зашта је кривио Србију и савезнике, но у предговору своје књиге Радовић пише о Црној Гори и њеном српском родољубљу, и о Црној Гори као чувару српског царства.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
