Korupcija u Srbiji i dalje predstavlja ogroman problem u našem društvu, a država ne radi ništa kako bi podstakla građane da je u većoj meri prijavljuju, smatraju stručnjaci.

Корупција у Србији и даље представља огроман проблем у нашем друштву, а држава не ради ништа како би подстакла грађане да је у већој мери пријављују, сматрају стручњаци.

Према анкети коју је „Блиц“ спровео на свом сајту, уочи данашњег Међународног дана борбе против корупције, чак 71 одсто анкетираних каже да је било у прилици да да мито. Да поуздано знају неког из своје околине ко је такође био у истој ситуацији каже 87 одсто анкетираних.

Мито су најчешће, кажу, давали полицајцу (41 одсто) и лекару (35 одсто), затим државном службенику (16 одсто), професору (5 одсто) и судији (3 одсто).

„Тарифе“ нису нимало занемарљиве, мада је највише њих давало мито у износу до сто евра (67 одсто). До 500 евра дало је, према нашој анкети, 23 одсто грађана, а 11 одсто чак и више од 500 евра.

Златко Минић, сарадник „Транспарентности Србија“, каже да је највећи проблем код корупције то што грађани нису мотивисани да је пријаве.

То се, према његовим речима, најбоље види када се упореде резултати истраживања о томе колико су пута грађани некоме дали мито, а колико има судских спорова који се за то кривично дело воде.

Грађани нису мотивисани да пријаве

– Процене су да годишње у Србији буде око 375.000 случајева ситне корупције. С друге стране, кривичних пријва у тој области у 2014. години, што је последни обрађени званични податак, било је 226 плус још око 3.000 пријава за злоупотребу службеног положаја, што се у неким случајевима третира као корупција. Испада да је једва један одсто случајева корупције откривен и процесуиран – каже за „Блиц“ Минић.

Према његовим речима, све указује на то да држава, како за ову такозвану ситну, тако и за крупну корупцију у коју су укључени функционери, једноставно избегава да успостави механизме који би олакшали откривање корупције, као и гоњење чиновника и функционера који у њој учествују.

Он још истиче да је проблем у томе што их ни сам закон на то не подстиче, већ управо супртно.

– Према важећем Кривичном законику одговоран је и онај грађанин који је дао мито – објашњава Минић.

То значи да грађанин ако је којим случајем дао некоме мито, па се касније после првобитног шока предомислио, нема интерес да то пријави, јер може и сам да одговара.

Минић још каже да држава не ради ништа на промоцији борбе против корупције и додаје да би се грађани са својим правима најбоље упознали кроз неку кампању, спотове…

– Никада нико нигде није рекао ни коме грађани конкретно треба да се обрате, где да иду, уколико желе да пријаве корупцију – каже Минић.

Чашћавање и поштовање

Иако су грађани прилично бесни на спомињање корупције, анкета нам је показала и то да су склони томе да давање поклона, рецимо лекару или наставнику, не сматрају за подмићивање, већ да то раде из поштовања. Тако мисли 28 анкетираних. Такође, 38 одсто сматра да ако је у питању нека ситница, то није корупција, али да јесте ако се ради о скупом поклону. „Да, и то је мито“ изричито је 35 одсто анкетираних читалаца „Блица“.

Што се оваквог нашег менталита тиче, Златко Минић сматра да и такве ствари лако могу да се промене неком снажном кампањом у којој ће грађинама бити објашњено да одређене службе и професије не желе и не треба да примају поклоне, јер то што је грађанима потребено јесте њихов посао.

То можда најбоље илустурје коментар једног нашег читаоца:

– Један норвешки службеник ми је много помогао приликом сређивања папирологије, рекао ми је одређене ствари које наши нису хтели и много ми олакшао целокупан процес. Хтео сам да му купим чоколаду или било шта, а он је рекао: „Не, не, то је мој посао, ако бас желите нешто, пошаљите ми разгледницу када завршите све“. Толико о менталитету западњака и северњака у односу на нас, који су под утицајем оријента.

Ево шта још кажу наши читаоци:

– Мени на бг аеродрому за претешке кофере… Ја сам хтела да платим праву цену, а лик на шалтеру ми без блама каже – дај мени само за кафу… и убацим 20 евра у пасос и срећан пут… а ко зна колико тако дневно узме
– Никада никоме ништа. Ако неко буде тражио, закомпликоваћу му живот јер ће истог момента бити пријављен. Безобразлук не прихватам и нико не би требао да га трпи. Може се и тако, мало је теже, али багри не дајем ништа.
– Два порођаја су ме коштала преко 1.000 евра. Кажу ми људи да сам луда, породила би се и без тога, али када видим шта се све дешава, и када знам кроз шта сам све прошла да бих затруднела, хтела сам сигурност, првенствено за децу. И опет бих то урадила. Не верујем систему, не верујем никоме у овој држави. Нажалост.

– Нека свако добије поштену плату и нико неће да узме мито…
– Полицији дајем мито јер су ме ухватили у сачекуси, нисам направио никакав велики прекршај, него сам ишао 3 на час брже него што је дозвољено и само нама ситним прекршајцима и могу да пишу и да траже паре од нас, а ови крупни прекршајци зову кумове и другове да ургирају за њих.
– Ма дао сам више пута и полицији и лекарима, пиће парфем, и никада ми у животу није било жао. Саобраћајцима дам новац и дабогда живели хиљаду година, иако их не волим, али шта ћеш, крив си… А лекарима једна велика захвалност за свој рад, спасили ми зивот и супрузи и мени. Када бих имао пара купио бих им стан, а не неке ситнице.

– Никад ником нисам дала мито нити ћу (не дај боже да морам). Али наш народ воли да прича да је неког „частио“ и ако није…
– Покушао сам три пута да пријавим корупцију у полицији и суду и једино што сам успео после трећег покушаја је било да су ме саслушали, рекли ми да напишем шта знам и да је та особа недавно пензионисана…

– Ево, ја сам лекар и то хирург. У животу не тражих ништа од пацијената, туткају ми у руке неке глупости, ја их одбијам, они наваљују, па оставе код сестара. Обично су то неки јефтини парфем, дезодоранси, у последње време пића из кућне радиности… Нити ко тражи, нити радо узимамо, а туткање пара у џеп доживљавам као понижавање. Већина мојих колега, који су млађи и средња генерација исто поступају. Ако баш хоћете да неком др дате паре, распитајте да ли раде као консултанти у приватној пракси и идите тамо на контролу. Чисти и рачун и образи.
– Ја сам дао 3.000 евара да одем у пензију.

– Никад нисам дао мито за својих 46 година, а није нико ни тражио није ми познато како се то ради.
– Лекару за рођење детета. Медицинска сестра ми је лепо рекла да је обичај да се части. На моје питање шта и колико, лепо је рекла нама сестрама бомбоњера и ликер, а доктору коверта са најчешће 100 евра… Ситнице милицији по 2000 динара су већ редовна појава…
– Ево пре неки дан сам баш доктору овде у Дубаију (Индус) однео бомбоњеру у знак захвалности за нешто учињено…. он скочи из столице!!!
Европска комисија истакла проблем корупције у Србији

Да је корупција распрострањен проблем на коме ће Србија морати озбиљно да поради, сматрају и у Евроспкој комисији, односно то је закључаг тог тела у годишњем извештају о напретку Србије на путу ка Европској унији.

– Србија је остварила известан степен припремљености за сузбијање корупције, али корупција остаје преовлађујућа на многим подручјима и представља озбиљан проблем – наводи се у извштају ЕК, а пренео је еворпски комесар за проширење Јоханес Хан.

ЕК подвлачи да „напори за сузбијање корупције тек треба да дају опипљиве резултате, иституционални механизам још не делује као убедљива снага одвраћања за корупцију, нужни су битни резултати у истрази, доношењу пресуда у случајевима корупције, укључујући високи ниво“.

Izvor: blic.rs

Oznake: građani, korupcija, lekari, mito, Natalija Živanović Popović, policajci, službenici