Прочитај ми чланак
Како објаснити мистерију око доктората одбрањеног 2002. године на Биолошком факултету у Београду, чији аутор, Миљана Стојановић-Милосављевић, на основу истраживања у крагујевачком крају, закључује да се може рећи да је НАТО против Србије водио хемијски рат, а да при том није употребио хемијско оружје. Било је довољно да бомбардује индустријска постројења.
Тражећи одговор на питање о последицама бомбардовања крагујевачке „Заставе“, открили смо да све претраге на интернету за овим докторатом – не дају ништа осим три новинска текста. Због нечијег немара или нечије намере, ово високо оцењено научно истраживање постало је „невидљиво“ јер докторат никада није уписан у регистар докторских теза Универзитетске библиотеке (УБ) у Београду, како то закон налаже. Последица тога је да истраживање Миљане Стојановић-Милосављевић као да не постоји. Нико не може ни да добије идеју да га тражи, нити да се позове на његове резултате.
„Вести“ су имале увид у папирну верзију текста ове дисертације под насловом „Правци кретања полихолориваних бифенила (пиралена) у водама након НАТО бомбардовања“. То је први рад у домаћој и страној научној литератури који бележи случајеве загађења животне средине веома отровним пираленом као последицу ратних дејстава.
Миљана Стојановић-Милосављевић у периоду пре, за време и после бомбардовања узела је и измерила 1.800 узорака тла, подземних и надземних вода и речног дна. Истражила је водоток реке Лепенице од уласка у Крагујевац па до уливања у Мораву, водоток Мораве и речне наносе Лепенице од фабрике „Застава“ па до завршетка крагујевачке котлине, укључујући ту и изворишта и бунарске воде.
Упоредне хемијске анализе узорака показале су да је после ракетирања фабрике „Застава“ 9. и 12. априла 1999. године, када су погођени трансформатори, река Лепеница страховито загађена високоотровним пираленом, канцерогеном материјом која код животиња и људи оштећује репродуктивне органе и изазива неплодност. Пет дана после бомбардовања „Заставе“ пирален се 25 километара низводно из Лепенице прелио у Велику Мораву, ушао у подземне воде и земљиште завршивши у ланцу исхране чије су последње карике биљке, животиње и људи.
Преносимо делове из текста дисертације Миљане Стојановић-Милосављевић у којој се указује како је део пиралена због пожара доспео је у ваздух претворивши се у још отровније диоксине, а други део се распршио по тлу погона фабрике.
„Трећи део се излио у земљиште и одатле је један део отишао у кишну канализацију, а преко ње у површинску воду, други део је кроз дренирање земљишта отишао у водоток Лепенице“, утврдила је Миљана у свом истраживању.
„Полихлоровани бифенили (пирален) доспевају у воду, таложе се, њиме се хране ситне биљке и животиње, овима ситне рибе, па крупније, па птице… Увек је на крају човек кога ће овај и други отрови просути НАТО бомбама деценијама хранити“, пише у закључном делу дисертације.
У овом истраживању даље се наводи како пирален ствара поремећаје у функционисању полних органа и делује на ембрион и фетус. Закључује да се у будућности очекују повећана тератогена, мутагена и канцерогена дејства.
Узалудан позив држави
Миљане Стојановић-Милосављевић у закључцима своје дисертације указује на неопходност укључивања државе која би, између осталог, требало да финансира не само истраживања већ и да „надокнади евентуалне губитке пољопривредницима због смањеног приноса, а ради узгајања биљних врста које су здравствено најбезбедније“. На све ово, међутим, држава се, као што смо видели, оглушила, а грађани Крагујевца углавном ћуте.
Миљана Стојановић-Милосављевић детаљно је изложила како у будућности треба пратити даље кретање пиралена. Препоручила је месечне и двомесечне анализе речног дна и биолошка и микробиолошка истраживања живог света у води река Лепеница, Ждраљица и Морава, осматрање бунара и извора. Такође редовно треба утврђивати утицај пиралена на животиње и животне намирнице животињског и биљног порекла, а редовним здравственим контролама – на људе.
„Предлогом мера, након истраживања, одредити биљне културе које су најбезбедније на површинама алувијона и означити јасно евентуалне површине које не треба обрађивати и биљне врсте које не треба градити. Уколико се докаже, поједине биљне врсте забранити за узгајање на локалитету, а посебно забранити њихово стављање у промет са ризичног подручја“, пише у закључку дисертације Миљане Стојановић-Милосављевић.
После доктората остала без посла
Биохемичар Миљана Стојановић-Милосављевић, пореклом Крагујевчанка, радила је у тешким условима током бомбардовања. Узимала је узорке на местима веома опасним по здравље као што је песак око погођених трансформатора са пираленом у погонима „Заставе“ и то непосредно после ракетирања. Према подацима до којих смо дошли, у то време била је мајка малолетног детета и запослена у Војсци Југославије. Под околностима, које су нам за сада непознате, у периоду после одбране дисертације 2002. године – остала је без посла да би затим после неког времена нашла радно место у једној установи у Новом Саду. Умрла је 2010. године после тешке болести. Од државе није добила никакво признање за своје херојство и изузетан научни допринос.
(Вести оналјн)
