Прочитај ми чланак

После масакра у „Рибникару“ и вртићи траже бољу заштиту: Немамо обезбеђење, камере

0

“Држава зна да у вртићима ради минималан број васпитача, али крши своје законе. Познато је да немамо никакву заштиту, ни обезбеђење, паник тастери, којима смо позивали надлежне институције, већ годинама не раде, а неке установе их никада нису ни имале, камере такође ретко где постоје, па како да се осећамо сигурно док смо саме са децом”, каже Босиљка Јовановић, председница Синдиката предшколских установа Србије. Она наглашава да у јутарњим сатима између седам и осам, као и у вечерњим од 17 до 18 часова, најчешће са децом буде само једна дежурна васпитачица.

Родитељи чија деца већи део дана проводе у вртићима, с правом су забринути.

“Мој син остаје до шест сати поподне у вртићу, јер раније ни супруг ни ја, због посла, не можемо да стигнемо по њега. Сва остала деца оду око четири или пет. Дешавало се да уђем у вртић, а васпитачица и он су сами. Играју се, цртају, певају, не смета им што нема друге деце, али мене брине што, ако би се десило да неко упадне у вртић, не знам како би призвали помоћ и ко би им уопште помогао. У једном периоду непознат човек свакодневно се шетао око вртића и посматрао децу, па смо ми, родитељи, звали полицију и приведен је. Не знам шта је после било са њим, али га више нисмо видели. Вртић закључавају, када је само дежурна васпитачица унутра, али то није довољно”, каже за Нова.рс Наташа Ребић, мама петогодишњег дечака са Новог Београда.

Проблем вртића је и недовољно запослених, а велики број деце, коју треба обезбедити и заштитити.

“Нажалост, језив случај који се догодио у ОШ ‘Владислав Рибникар’, показао нам је да чак ни установе које имају чувара и камере нису сигурне. Нико се данас не осећа безбедно. Међутим, некако је лакше ако знате да нисте сами, да имате обезбеђење, надзорне камере, било шта што ће потенцијалног нападача одвратити од идеје која може имати тешке последице. Указивала сам више пута на чињеницу да у нашим вртићима немамо никакву заштиту, ни паник тастере, камере, обезбеђење, а много опасности вреба споља. Имали смо и неке које су везане за родитеље. Дешавало се у појединим вртићима да по дете дође родитељ који има забрану приласка, ви не смете да му предате дете, а док дође полиција свашта може да се деси, па васпитачице морају да буду као ‘заштитни зид’”, прича Јовановићева.

У вртићима у једној соби често буду и по две групе малишана.

“Буде их и до 50 у просторији, а само две васпитачице или једна. Замислите кад у једној радној соби имате двоје или троје, у простору који је пројектно и плански предвиђен за једно дете. Наш проблем је мањак запослених, а осећате се сигурније, и лакше штитите децу и мотрите на њих, када је више васпитача присутно. Међутим, све нас је мање јер су плате мале, а услови рада ужасни. Са малим бројем кадрова не можемо да распоредимо запослене тако да у сваком тренутку буде довољно њих са децом. Кад нека од колегиница оде на боловање, нема замене, па није ни чудо што многе понављају: ‘како нас тестирају, да виде докле можемо да издржимо’, али ово постаје неиздрживо. Системски се морају решавати услови у којима радимо и то под хитно”, наглашава Јовановићева.

Она истиче да у вртићима раде у пару само два сата док се преклапају са сменама.

“Иначе ради један васпитач са једном групом. У периодима од седам до осам ујутру и од 17 до 18 увече су дежурства и ако нема техничког особља, један васпитач остаје сам у вртићу са децом, док не дођу остале колеге. Тек ћемо имати озбиљан проблем са кадром јер нико не жели да ради за овако ниске зараде и услове као у рудницима у којима немамо никакву врсту сигурности. Наравно наши васптачи су професионалци који неће дозволити да деца било шта осете, али истовремено професионално сагоревају. Закон не допушта да запошљавамо неквалификовано особље, али у приватним вртићима се то изгледа дешава. Људи се не јављају на конкурсе, па у неким установама немају избора и морају да запосле и оне који нису квалификовани за овај посао”.

Шта год да се догоди у вртићу, преломи се на васпитачима, па и кад они нису криви или су били немоћни.

“Опасности вребају са улице у различитим облицима, а показало се на примеру вртића у Оџацима, да деца могу бити изложена нападима и у самој установи”, каже председница Синдиката.

Подсетимо, педагошком асистенту из Предшколске установе „Полетарац“ у Оџацима И. О. (26) одеђен је притвор до 30 дана, због сумње да је полно узнемиравао децу, тачније фотографисао их без дозволе њихових родитеља.

Осим овог случаја, безбедност деце и запослених у вртићима угрожена је на различите начине, па је тако неколико дана после масакра у ОШ “Владислав Рибникар”, ухапшен малолетник Д. У. из Суботице, ученик гимназије „Светозар Марковић“, који је у разговору са школским психологом рекао да му је пало на памет да нешто слично овој пуцњави, уради и у близини вртића.

Извор: nova

Ознаке: , ,