Pročitaj mi članak
Трибина Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији: Приштина да отвори архиве ОВК
Поводом Међународног дана људских права у Прес-центру УНС-а у Београду одржана је Трибина Удружења породица киднапованих и убијених лица на Косову и Метохији под насловом„Имамо ли ми право на истину и слободу“.
Председник Комисије владе Републике Србије Вељко Одаловић је овом приликом, између осталог, рекао да су представници Комисије недавно сазнали за постојање архиве такозване Ослободилачке војске Косова у Скопљу и да већ извесно време безуспешно покуш авају да изврше увид у документацију која се у њој налази.
-То је нешто што нам враћа какву-такву наду да ћемо, ако будемо у спели да натерамо Приштину да отвори те архиве, наћи више информација и података о злочинима који су се десили на простору Косова и Метохије, не само после 10. Јуна 1999. Године него и пре, јер су они, условно да кажем, себе формално представили као орга низационе целине које су одговорне за стање на територији оперативне зоне којом су управљали, објаснио је Одаловић.
Јавност није солидарна
Према подацима Комисије на данашњи дан као нестало води се 1750 особа од којих су 529 српске и неалбанске националности а ос тали су косовски Албанци, рекао је Одаловић.
-Убијени и киднаповани које ми данас тражимо управо су тамо и нестали. И уколико постоји било која информација у тим архивама он а би нам била драгоцена, рекао је Вељко Одаловић и подсетио да Комисија за нестала лица Владе РС није задовољна бројем решених случајева ни информацијама у вези са несталим особама , истакавши да већ годинама воде „рововску борбу“ са представницима КФ ОР-а и УНМИК-а, Хашког трибунала и другим међународним орган изацијама како би добили што више докумената који су помогли у расветљавању судбине несталих.
-Али наставићемо да радимо све оно што је у нашем мандату и оно што на било који начин, из било којих извора, будемо имали у посе ду и да то стављамо у функцију тражења несталих особа, поручио је Одаловић.
Председница Удружења породица киднапованих и убијених лица , Наташа Шћепановић је подсетивши на страдања 1999. године на К осову и Метохији, између осталог, рекла да ниједан документарни филм, ниједан играни филм, ниједно гостовање људи утицајних у медијима није посвећно страдањима ових породица односно њихових најближих чланова.
–Јавност ћути о деци (младићима) убијеним 1998. године у кафићу Панда у Пећи. Јавност је одавно занемела о деци из Гораждевца, крематоријуму у Клечки где су и бебе спаљиванеи све је одавно само статистика коју још у тишини воде неке међународне организације. Данас је правда и сазнавање истине сведена само на примопредају тела далеко од очију јавности и без права да се истина сазна. Да се сазна ко су отмичари, ко су убице, да се ухапсе и да се осуде за злочине које су починили, рекла је Шћепановић.
Држава и ЕУ да реагују
Професор Правног факултета у Приштини мр Душан Челић изнео је шокантну чињеницу прочитавши једну кривичну пријаву која је у Приштини одбијена јер закон Косова, како је истакао, не предвиђа казну за киднаповање и позвао је државу и представнике ЕУ да на то реагују.
–Ово је државни и друштвени проблем , а зато што се то не препознаје зато и имамо несолидарно друштво које не саосећа са туђим проблемима и не може да буде демократско друштво, рекао је професор Челић. Он је , такође, напоменио да Удружење инсистира и на доношењу закона о несталим лицима у РС као и о програму за збрињавање породица ових лица.
Заштитник грађана Србије Саша Јанковић, који је такође учествовао на овој трибини, подсетио је да је ово питање, питање државне одн осно колективне и појединачне савести и да он нема надлежност на територији Косова.
Заменик тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић је истакао да је у сличају несталих особа са Косова и Метохије забрањено ком ентарисати судске одлуке које доносе међународне организације? Виторовић је такође напоменуо тврдњу клиничког психолога Станка Ивандића да „најгоре што човеку можете да урадите да му усад ите осећај кривице“.
Чланица Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Снежана Здравковић је на овој трибини прочитала потрес ну причу о страдалима и кроз свој случај о нестанку оца.
Гордана Ђикановћ, која је у рату на КиМ изгубила брата, а која је водила ову трибину је, између осталог, напоменула да је одржавање овог скупа помогла Фондација за отворено друштво, која је финан сирала и штампање новог броја листа Удружења ових породица.
С.Ђукић
