Pročitaj mi članakDruštvene promene su najviše uticale na osnovnu ćeliju društva. Mnoštvo izbora je pomerilo granice, postalo je prihvatljivo sve što je ranije bilo čudno
ДОНЕДАВНО се знало – породицу чине отац, мајка и деца (најчешће двоје), који живе под истим кровом. Било је повремених „искакања“ у виду породица са једним дететом, па и развода, али недовољно да поремети уобичајено схватање како би основна ћелија друштва требало да изгледа. Временом, „штрчања“ су постала чешћа, па и уобичајена и паралелно са њима појавила се збуњеност око тога шта је сада „нормална“ породица?
Данас имамо шарену лепезу основне ћелије друштва… Самохрани родитељи више нису изузетак. Ситуација у којој под једним кровом живе заједно нови партнери и њихова деца из претходних бракова престала је да буде сценарио за комедију. Парови у „дивљем“ браку који су некада саблажњавали околину неспремношћу да се понашају као традиционална већина коначно су прихваћени.
Породични психотерапеут Јелена Бранковић каже да су бројне и брзе друштвене промене утицале на изглед и функционисање брака, па самим тим и породице. Према њеним речима, жене су економски самосталније, што је довело до равноправнијег односа међу партнерима, развод је постао „легитимна опција“, а медицинска достигнућа на пољу планирања породице омогућили су да она не буде организована само око потомства, већ су у фокус дошли љубав и усмереност на партнера.
– Млади су данас пред огромном могућношћу избора, како треба да изгледа партнерски однос пре брака, да ли је то забављање, шема, варијанта, отворена веза, али и како треба да изгледа брак – да ли је то само заједнички живот без папира, традиционални брак, живот у заједници са примарном породицом или самостално, брак у два града или две државе или друге форме брачног живота – каже Бранковићева.
Могућност избора често иде руку под руку са збуњеношћу. Као што нам мноштво производа у супермаркету не олакшава, већ отежава куповину, тако је и данашњим генерацијама које имају привилегију избора да организују живот како желе, теже него њиховим прецима пред којима је био само један пут.
– Tрадиционални брак je јаснo нудио смернице како треба да изгледа однос партнера, па су људи могли адекватније да се припреме за њега. Данас је теже јер се млади налазе пред огромним бројем избора. Сваки пар мора да одлучи за себе која форма брачног живота им одговара спрам њихових очекивања, капацитета, жеља и потреба – каже породични саветник Јована Јестровић.
Као да ситуација није већ довољно компликована, могућности се повећавају. Ово су само неки од нових трендова који освајају Запад, а претпоставља се да ће, са закашњењем, стићи и код нас.
Само родитељи, не и љубавници
Живимо у доба самаца. Али, шта се дешава кад два самца пожеле децу, али не и брак? Упаре се. Тако је настао феномен „родитељи, не љубавници“. Овај пар чине мушкарац и жена у тридесетим, уморни од тражења сродне душе, али и даље жељни потомства. Свесни да имају заједнички циљ, повезују се. Дете праве вештачком оплодњом или природним путем, али након тога интимни односи престају. Могу имати романтичне везе са другим људима, али то не сме угрозити посвећеност заједничком пројекту – детету. У проналаску „пословног сарадника“ помажу им сајтови „Кородитељи“, „Дизајнирана породица“ чија је мисија да споје погодне партнере јер како кажу, много је квалитетних појединаца који се, игром случаја, још нису остварили као родитељи, а имају толико тога да понуде деци.
Ова и сличне појаве наилазе на осуду многих који тврде да децу не треба оптерећивати тако компликованим односима. Али, тај аргумент не стоји, тврди ауторка књиге „Модерне породице“ Сузан Голомбок. Према њеним речима, битнији је квалитет него структура, суштина него форма.
– Људи увек претпостављају да су нове породичне структуре лоше за децу, да што се породица више издваја од „златног стандарда“ нуклеарне породице, потомство ће бити проблематичније. Али, што више посматрамо овакве породице, схватамо да то није случај. Закључак је да је за добробит деце породична структура мање важна него односи у породици. Понекад чак, што је структура необичнија, односи су бољи, јер је реч о људима који су јако желели децу. И кад коначно постану родитељи, упркос различитим препрекама, врло су посвећени – каже Сузан Голомбок.
Заједно су, а живе одвојено
Многи холивудски парови живе на две адресе, а шушка се да су и принц Чарлс и његова вољена Камила на удаљености од око 30 км прославили 12 година брака и неколико деценија везе. Она, кажу, воли да буде у свом дому са петоро унука, а он да ужива у миру своје баште, уроњен у књиге. Али, кад су заједно, савршено функционишу. И они нису једини пар који је одлучио да, упркос потпису, адресу не мења. Некад је ова варијанта привремена јер је један партнер на усавршавању или зарађује у другом граду, па и држави, а некад је одвојени живот одлука. Многи парови тврде да им је управо живот у различитим становима спасио љубав и брак. Неретко, овај тип брака бирају партнери који немају заједничку децу, али и они који имају једно или двоје као Моника Белучи и Венсан Касел.
Професорка Ана Лиз Елингсатер каже да су се преварили они који су мислили да ће промене у друштву у претходних неколико деценија уништити породицу. Али, прихватање нових форми је неопходно ако желимо да она опстане, упозорава норвешка професорка. Да породица није превазиђена верује и наша саговорница.
– Још нисмо пронашли бољи облик блиског односа и атмосфере за здраво одгајање деце од породице. Начини на које савремена породица функционише јесу другачији од традиционалних и неки од њих ће се временом показати као функционалнији. До тада, на сваком пару је да пронађе своју формулу успеха – истиче Јестровићева за „Живот плус“.
Повратак традицији и коренима
Било је питање тренутка кад ће парови, разочарани новим видовима породице, почети да се враћају у прошлост, обрасцу доминантном пре еманципације. Па тако, све је више парова и код нас, а нарочито у најразвијенијим земљама, који се враћају традиционалним улогама – мушкарац обезбеђује новац, а жена брине о домаћинству. Осим повратка родним улогама, често је присутно и враћање природи, па ови парови беже из града и почињу да узгајају органску храну.
Коју год форму савремене породице пар да изабере, важно је да развија кључну компоненту. Тај универзални „састојак“ без ког нема успешне породице, било у 10. или 21. веку, јесте доживљај заједништва и међусобне бриге за чланове породице, подсећа Јелена Бранковић.
– Та формула ће увек бити актуелна. У традиционалним породицама брига се изражавала кроз јасну хијерархију и патријархалне вредности, док је савремена породица пред задатком да пронађе начине да организује заједништво – закључује Бранковићева.
БРАК ЈЕ КРХКА ИНСТИТУЦИЈА
Према речима породичног психотерапеута Јелене Бранковић, људи су збуњени око тога како би брак требало да изгледа.
– Мноштво је различитих облика веза пре брака. Неке су тековина 20. века, друге 21, па се питамо како оне припремају партнере на брачни живот. Да ли оне чине каснији брак крхкијим или квалитетнијим? Питање је и како различите форме бракова доприносе задовољству партнера. Брак је данас заиста крхка институција у којој се развод често види као једини излаз већ при првом неслагању партнера – упозорава Бранковићева.
