Прочитај ми чланак
Најновија кретања избеглица – које и поред неповољних временских услова у великом броју преко Турске стижу на Балкан – потврђују да ће се криза још више заоштрити на пролеће, поготово што борбе на Блиском истоку не јењавају. Према најновијим подацима Црвеног полумесеца, скоро 3.000 миграната свакодневно покушава да се преко Егеја и Грчке домогне западне Европе. Страхује се да би тај број на пролеће могао да се утростручи уколико се у међувремену не прекину сукоби у Сирији и Ираку.
„Ми чинимо све што можемо, али не можемо Турску да претворимо у огромни затвор на отвореном. Поручујемо нашим пријатељима у Бриселу: ви не можете доводити у питање искреност Анкаре”, изјавио је заменик премијера Турске Мехмет Шишмек. Био је то у ствари одговор на критике потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса: „Први резултати (сарадње са Турском) охрабрују, али још увек нисмо задовољни”, рекао је функционер ЕУ.
Многе ствари би могле да буду јасније крајем ове седмице, када се у Берлину први пут састаје високи савет за сарадњу Немачке и Турске. Поред канцеларке Ангеле Меркел и премијера Ахмета Давутоглуа за истим столом ће се наћи министри одбране, спољних и унутрашњих послова, као и функционери за економски развој и сарадњу две земље.
На том састанку, како се најављује, на столу ће бити два питања: решавање избегличке кризе која је озбиљно уздрмала фотељу годинама недодирљиве канцеларке Меркел, јер се због пријема милион избеглица нашла на удару критика опозиције. Разговараће се и о заједничкој борби против тероризма, после прошлонедељног бомбашког напада у центру Истанбула у коме је погинуло десет немачких туриста, док је 16 рањено.
После избијања сукоба у Сирији и Ираку, Турска се нашла на удару избеглица које стижу и из Авганистана и Пакистана, истина у мањем броју. На њеној територији привремени смештај је нашло више од два милиона бескућника, од којих већина сања о „бољем животу” у западној Европи, пре свега у Немачкој, Аустрији, Шведској. То је владу у Анкари досад коштало, како се званично тврди, више од осам милијарди долара.
ЕУ и Анкара су крајем новембра постигле начелан договор о решавању мигрантске кризе, али је он засад очигледно углавном остао мртво слово на папиру. Турска би требало од уније да добије три милијарде евра, како би створила, какве-такве услове, да удоми мигранте на својој територији. Те паре би требало да се троше за отварање радних места, здравствену заштиту и школовање деце миграната, или за њихово враћање тамо одакле су дошли ако се за то створе предуслови. У исто време унија би требало да прими одређени број избеглица, чему се отворено противе поједине земље које већ уводе контролу на својим границама: Аустрија, Шведска, Данска, Француска, Малта. Мађарска се раније оградила жицом.
Турска од Брисела тражи и да се заузврат убрза процес визне либерализације за њене држављане, као и отварање преговора о пет поглавља за улазак у ЕУ. На те захтеве се у појединим европским престоницама гледа с великим подозрењем, поготово што се тврди да Анкара још није у стању да ухвати корак са унијом када је реч о поштовању људских права и слобода грађана.
Анкара је на мукама: више напросто не зна шта ће да ради са избеглицама које су буквално преплавиле земљу. У једном извештају Амнести интернешенел тврди да је она у последње време почела да прогони бескућнике и да их присилно враћа у Сирију и Ирак. У Анкари то демантују.
У Турској критикују међународну заједницу зато што је досад затварала очи пред проблемима избеглица. Уједињене нације и ЕУ морају да се одлучно ангажују у решавању кризе у Сирији, Ираку и на северу Африке која је изазвала садашњи талас избеглица какав се не памти у годинама после Другог светског рата. Турска очекује да део тог проблема подели са другим земљама, у противном она би могла да се претвори у велики избеглички логор, поготово уколико се продуби криза на Блиском истоку.
„Уколико ви не раширите руке према избеглицама, или уколико не унапредите сарадњу да Анкаром, ти људи ће пре или касније доћи у ваше земље”, без дипломатског увијања упозорава министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.
Извор: Политика
