Прочитај ми чланак
Данас ћемо спавати сат краће, јер Србија, као и многе земље у свету, прелази на летње рачунање времена. То значи да ће се један час касније смркавати и да ћемо имати прилику да по дневном светлу завршимо започети посао. Померање казаљки на часовнику сваког пролећа и јесени разбукта полемике у свету: заговорници теорије да казаљке на сату треба померати истичу да је предност дужег дана вишеструка – уштеда енергије, мање несрећа у саобраћају, мање криминала… Они који су против у први план стављају штетност по здравље, али и честе несреће на раду у првој седмици после померања казаљки.
На сајту „Њујорк тајмса” недавно је вођена дебата заговорника и оштрих противника померања казаљки. Професор економије на Универзитету Јејл Метју Кочен истиче да се прелазак на летње рачунање времена најчешће правда тиме да је то „потребно фармерима”. Они, напротив, каже Кочен, не воле касније свитање, јер им је лакше да музу краве по јутарњем светлу него по мраку.
– Било је прича да се казаљке на часовнику померају због уштеде енергије, али истраживање у Индијани показало је да баш то утиче на пораст потрошње струје и то за четири одсто месечно – истиче овај професор економије, напомињући да у свету прелазак на летње рачунање времена погађа 1,6 милијарди људи.
За разлику од њега, Стив Каландрило, професор права на Вашингтонском универзитету сматра да дневна светлост спасава животе. По његовом мишљењу, продужавањем дана за један сат смањује се стопа криминала, јер се пре свега младим преступницима тако скраћује „радно време”, а драстично се смањује и број саобраћајних удеса у вечерњим сатима. Чак 350 живота годишње буде спасено продужавањем дана, сматра овај професор.
Померање времена за један сат унапред може да буде веома ризично, утврдили су Дејвид Вагнер, професор асистент организације на сингапурском Универзитету за менаџмент, и Кристофер Барнс, асистент менаџмента и организације на универзитету у Вашингтону. Подаци из истраживања које ова двојица стручњака наводе заиста су забрињавајући: у понедељак који следи после померања казаљки на часовнику, број несрећа на радном месту расте за шест процената, а због озбиљности повреда чак 67 одсто повређених месецима одсуствује с посла.
И док страни експерти ломе копља око тога да ли је и колика уштеда због померања времена, ми о томе не морамо да бринемо: формално померање казаљки за један сат унапред за Србију нема никаквог економског ефекта, каже за „Политику” Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна испитивања.
– Ако економију повезујемо са часовником, онда су у Србији те казаљке одавно прешле 12. Ми смо „велике уштеде” електричне енергије направили због деиндустријализације – угасили смо многа предузећа или она само вегетирају. Померање казаљки унапред ништа посебно неће допринети нашој економији која је на ниским гранама. Лек за њу биле би, а ја се надам да ће нова влада да их покрене, суштинске реформе у јавном сектору на свим нивоима и у свим областима, пре свега решавање проблема предузећа у реструктурирању, реформа пензионог система, радно законодавство, ефикаснија администрација с мањом папирологијом, самим тим и мањи мито и корупција, како би се у догледно време створио простор за смањивање пореза, нарочито намета на рад и тиме побољшала укупна инвестициона клима – објашњава Ђоговић.
Србија, по његовим речима, помера казаљке на часовнику да би пратила земље којима тежи, како бисмо могли своје радно време да стандардизујемо с банкарским системом и предузећима с којима радимо и државама с којима сарађујемо.
– Померање времена нама не може да помогне у економском смислу, већ морамо сами да засучемо рукаве да бисмо постигли бољитак – напомиње Ђоговић.
Један од најјачих аргумената оних који се противе преласку на летње рачунање времена јесте – шок за организам. Шведски научници са Института Каролинска утврдили су да је ризик од инфаркта драстично повећан у данима који следе после померања казаљки на часовнику, јер тада организам није навикао на нови ритам и рањивији је на утицај стреса. Према њиховом вишегодишњем истраживању, број инфаркта у данима који следе после преласка на пролећно рачунање времена повећава се за 52 одсто у односу на јесењи период године.
– Губитак једног сата сна утиче на моторне функције, расположење и памћење. У данима после померања казаљки расте и број самоубистава, људи су склонији повредама на раду, а многи имају проблема са спавањем. Ако су здравље и безбедност одлучујући фактори, требало би да престанемо да померамо време на часовнику – каже неуролог Шелби Херис, из америчког Центра за поремећаје спавања.
Умор, поспаност, раздражљивост и несаница – на које се поједини људи жале после померања времена на часовнику – настају због промена ритма спавања. „Скраћивање” ноћи преласком на летње време крајем марта, и обрнуто – њено „продужавање” крајем октобра – утичу на здравље, каже за „Политику” пуковник проф. др Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије.
– Иако делује банално, померање времена може да изазове одређене здравствене тегобе, нарочито код оних који већ пате од одређених болести – несанице, хипертензије, или имају тегобе с регулацијом шећера у крви – наводи др Раичевић.
Ипак, сви здравствени проблеми требало би да прођу у року од неколико дана. Толико времена је потребно мозгу да направи нови систем регулације како би се организам привикао на новонасталу ситуацију.
Русија и Исланд не померају казаљке
Прва земља која је прихватила летње рачунање времена била је Немачка, и то 1916. године, а за њом је убрзо кренула и Велика Британија, као и још неколико земаља на северу Европе. Већина држава, међутим, увела је померање казаљки на сату у пролеће и у јесен почетком седамдесетих година прошлог века, док је наша земља то први пут учинила 27. марта 1983. године. На Старом континенту казаљке не померају Исланд и, од пре три године, Русија, која је трајно прешла на летње рачунање времена.
(Политика, Илустрација: Срђан Печеничић)
