Pročitaj mi članakMirjana Milivojević, sestra Milomira Milivojevića, radnika vojne fabrike "Milan Blagojević - Namenska" koji je poginuo juna 2017. kada se u tom preduzeću dogodila eksplozija baruta, tvrdi za portal Nova.rs da je njena porodica od tog događaja žrtva brojnih maltretiranja od strane lokalnih moćnika u Lučanima. Poslednji u nizu napada dogodio se 8. aprila ove godine, kada su njoj i njenoj majci policajci PU Lučani pisali prekršajne prijave zbog kršenja policijskog časa i pored toga što su uredno posedovale dozvole za kretanje.
У Основном суду у Ивањици води се кривични поступак против директора “МБ Наменска” из Лучана Радоша Миловановића и двојице фабричких руководилаца Владимира Лончаревића и Томе Стојића због сумње да су извршили тешко кривично дело против опште сигурности – 14. јуна 2017. године, када су након експлозије барута погинули радници Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић.
Миливојевићева, која се са Миловановићем спори и по приватној тужби, тврди да је њена породица од поменуте трагедије, у којој је остала без брата, на мети оркестрираних напада наручених од стране локалних моћника у Лучанима. Ипак, цела ситуација кулмирала је 8. априла, када је полицијска патрола зауставила два аутомобила у којима су били њени родитељи и она.
“Доживела сам велику увреду и малтретирање од стране полицијских службеника Николе П. и Марије П. који раде у ПУ Лучани, приликом повратка са њиве 8. априла ове године. Све се то догодило за време полицијског часа, око 18.15 сати. У ауту који је ишао први била сам ја, док су моји родитељи били у другом, а све то поштујући мере и препоруке Владе Републике Србије услед ванредног стања. Полицијски службеници су нас зауставили и затражили дозволе за кретање током полицијског часа, које сам уредно предала, с обзиром да сам два дана пре тога на мејлу од Министарства пољопривреде добила исте, а на које имамо право као власници пољопривредног газдинства”, истиче Миливојевићева.
Како наводи, сем те дозволе, она је код себе поседовала и идентификациону картицу као здравствени радник, а која јој омогућава кретање током полицијског часа, с обзиром да ради све три смене на послу. Ипак, након што је предала дозволе полицајцу Николи П, полицијска службеница Марија П. га је позвала да дође до возила и да јој донесе исправе Миливојевића.
“Она је тада позвала полицијску станицу, након чега ми је саопштила да немам дозволу за кретање. Поменута службеница се према мени понашала са омаловажањем и рекла: “Понашај се као да те нисам зауставила, као да ништа није било. И “Панекспрес” је поднео захтев за 70 радника, а добио за 30″. Не знам зашто је ту фирму споменула, можда сам ја крива јер настојим да утврдим под којим је околностима мој брат страдао у “Наменској”, у фабрици у оквиру које је фирма “Панекспрес” нелегално изводила радова. Можда је та фирма битна, с обзиром на то да је Марија П. ћерка брата власника те фирме?”, пита се Миливојевићева.
Како је навела, да је њихово привођење унапред било испланирано говори и чињеница да се на локалном порталу “Озонпресс”, испод текст “Лучани у доба Короне”, појавио коментар о њиховом хапшењу и то у 17.51 сати. То и не би било тако чудно да се заустављање Миливојевића није десило у 18.15 сати.
Миливојевићева је због поменутог догађаја поднела жалбу Министарству унутрашњих послова Србије, односно Сектору унутрашње контроле.
Сестра настрадалог радника наводи и да ово није први пут да се њена породица сусреће са нападима, иза којих, по свему судећи, стоје локални моћници из Лучана. Наиме, они су почели убрзо након трагедије која је задесила њихову породицу, као и због чињенице да желе да утврде под којим околностима је Миломир Миливојевић настрадао у војној фабрици, али и да за поменути догађај неко коначно сноси одговорност.
