Сусрет, поглед у очи и „жива“ реч никада не могу бити замењени четовањем, дуготрајним дописивањем преко интернета, измишљеним подацима, лажним профилима и фотографијама. Чак ни када је реч о „обичном“ новом дружењу, а камоли о могућем партнерству или браку. Истина, има позитивних искустава кад је реч о упознавањима будућих партнера путем интернета, али су она малобројна у односу на злоупотребе. Зато агенције за брачно посредовање опстају, упркос могућностима упознавања на различитим друштвеним мрежама. Оне трају и зближавају усамљене који трагају за дружењима и сродним душама.

Овако о раду агенција за упознавање партнера и брачно посредовање говори Нада Јовичић, психолог, саветник у „Фортуни“, најстаријем Удружењу за помоћ при избору партнера у Србији. Од „савремених интернет проводаџија“, тврди, не страхују, јер усамљених, жељних озбиљне везе и љубави – никада није било више!

– Међу младима има много разочараних у познанства преко интернета. Јер, са могућим партнером се дуго дописују, а најчешће много времена прође и док се договоре да се сретну. Ако се уопште договоре! Много чешће, сусрет се никада не догоди. Једна страна, обично, изврдава и отказује састанак у последњем тренутку, јер је у браку, озбиљној вези или живи од илузије да „има везу на мрежи“ – каже наша саговорница.

“СУФИЦИТ“ ВИСОКООБРАЗОВАНИХ ЖЕНА

– Иако чланови „Фортуне“ плаћају чланарину за шест конкретних познанстава, бесплатна је за девојке до 40 година, незапослене или са средњом стручном спремом. То је, практично, део чланства који нам недостаје. Факултетски образоване девојке плаћају чланарину зато што их је међу чланицама више од 90 одсто. Оне су много времена посветиле школовању, усавршавању и остваривању каријере, па крај четврте деценије данас често дочекају усамљене, без партнера – открива Нада Јовичић и наглашава да је са мушким члановима супротно, мање од половине их је завршило факултет или вишу школу.

За другу страну, каже, следи разочарење, још дубље повлачење у себе и веровање да се ником не може веровати, јер су сви преваранти и лажови.

– Насупрот оваквим „упознавањима“, озбиљне агенције за избор партнера и брачно посредовање су право „сито и решето“. Наше чланове психолог и социолог виде, чују и процењују. Осим тога, основни услови за чланове је да су пунолетни, здрави, жељни да остваре трајну везу. Гарантујемо им дискрецију и предлажемо, а они бирају. Штавише, не морају да прихвате сваки предлог, чак ни ако је могући партнер пристао на упознавање – објашњава Јовичићева.

А пре него што им закажу сусрет, они који трагају за сродном душом попуњавају невелик, али прилично комплексан упитник са подацима о себи и жељама у вези са партнером.

– Психолози и социолози их после разговора посаветују. Ако је неопходно, закажу и посебан термин за психотерапију онима који се осећају беспомоћно, узнемирено, несигурно, разочарано – каже наша саговорница.

У Србији, како каже, има пет-шест оваквих агенција. Било их је и више али су, вели, „ловили у мутном“, скупо наплаћивали „услуге“ и додатно разочаравали ионако несрећне и разочаране. Озбиљне агенције су, пак, озбиљно и радиле и многобројне усамљене и несрећне увек охрабривале и што је најважније – усрећиле.

ЈОШ У СУТЕРЕНУ

– Пре него што затраже посредовање, наши чланови обично морају да превазиђу много предрасуда. Проводаџисање је и даље табу, нарочито преко агенција. Зато ми, више од три деценије, нисмо мењали локацију агенције. Наше просторије су и даље „дубоко“ у сутерену. Да смо били видно истакнути, на улици, сигурна сам да бисмо брзо пропали. Овако, кроз агенцију је „прошло“ више од 70.000 чланова, а рачунамо да је више од 6.500 њих нашим посредством остварило озбиљну, трајну везу – каже наша саговорница.

(Вечерње новости)

Oznake: brak, veza, društvene mreže