Pročitaj mi članakBez nekoliko hiljada evra, ali i obećane neveste iz Albanije, ostalo je nekoliko muškaraca sa severa Crne Gore koji tvrde da su žrtve prevare.
Они не желе да им се име помиње због наводне срамоте, а искључиви мотив за обраћање “Вијестима” је, како тврде, жеља да упозоре друге да не прођу као они. Човек из рожајског села, чији је идентитет познат редакцији, тврди да је дао 2.500 евра како би се оженио девојком из околине Скадра, али да невесту никада није ни видео.
„Зато бих упозорио све који се одлуче на овај корак да добро пазе да не прођу као ја“.
Четири његова пријатеља и комшије ожењени су Албанкама.
„Показале су се као добре жене, мајке и домаћице. Наше жене неће на село, па сам одлучио да и ја доведем Албанку. А за то треба „посредник“, неко ко зна њихове прилике и ко ће да гарантује за вас и преводи. Тако сам дошао до човека из Андријевице за ког су ми рекли да се тим послом успешно бави годинама“.
Тврди да му је „посредник“ тражио 3.000 евра које би наводно дао невестиној породици:
„Дао сам му 2.500 евра јер сам тренутно имао толико, а остатак је требало да му дам по обављеном послу. Донео ми је фотографије потенцијалних невести. Одабрао сам једну и кренули смо у неко село поред Скадра. Када смо стигли тамо показали су нам потпуно другу девојку јер је моја изабраница наводно била код рођака у посети. Она је била много стара и са хендикепом па смо се договорили да дођемо опет за две седмице. У међувремену ми је „посредник“ рекао да се породица предомислила јер сам их наводно увредио, те да су паре остале код њих. Тражио ми је још пара како би ме упознао са другом девојком, али сам изгубио поверење у њега“.
Човек из околина Андријевице тврди да је дао 10.000 евра, али да се још није оженио.
„Изварали су ме људи. Најмање осам пута сам путовао до Албаније. Сада ми се чини да је то уходани ланац преваре у ком учествују и наши људи и Албанци. Зарађују на туђој невољи, бог их казнио“.
Он је испричао да је успео да кући доведе Албанку за коју је платио 3.000 евра.
“Прво сам ишао да се упознамо, па да је запросим. Такви су обичаји. Чак је и њена фамилија долазила да види где живим. Трећи пут сам отишао да је доведем кући. Након 17 дана је побегла, не знам како. Верујем да сам и тада био преварен јер сам касније чуо да постоје агенције у Скадру и да се њима плаћа део новца за девојке које се наводно удају, а после побегну“.
Ни наредног пута каже да није имао среће.
„Отишли смо по девојку. Тражили су ми да оставим две хиљаде евра. Када смо стигли на албанску границу рекла је како мора да се врати да се поздрави са оцем и братом, а да је ми ту чекамо. Ноћ се спуштала и плашили смо се да нас неко не нападне па смо се вратили у Црну Гору“.
Након свега, он каже да никоме не би препоручио да преко непознатих људи „трага за невестом из Албаније јер је сигурно да ће бити преварен“.
Бјелопољац, наводна жртва превараната, каже да је размишљао да се обрати полицији, након што је остао без 2.000 евра и невесте, али да су га пријатељи наговорили да то не чини:
„Рекли су ми да бих у том случају могао кривично да одговарам за трговину белим робљем. Ко зна како би полиција протумачила ту причу. Претпостављам да ни други не пријављују из истог разлога, или зато што их је срамота да се за то чује“.
Он тврди да је сву уштеђевину дао суграђанину Љ. К.
Прича да су у Скадру узели невесту, али да је побегла:
„На повратку смо свратили у један ресторан у Подгорици да ручамо. Она је рекла да иде до тоалета и побјегла је. Љ. К. је наводно тражио, али је није било нигдје. Схватио сам да сам насамарен. ЛЈ. К. ми се више није јављао на телефон, нити смо га могли наћи кући. Чули смо да је још неке суграђане на исти начин преварио“.
