Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Председник Србије Томислав Николић је, међу шест управо додељених одликовања страним држављанима, једно доделио и бившем француском мајору Пјер-Анри Бинелу, који је медаљом „Милош Обилић“, за испољену храброст и лично јунаштво, награђен зато што је српском колеги у Бриселу, као обавештајац, својевремено доставио поверљива НАТО документа о потенцијалним циљевима за бомбардовање Србије. Бинел је због тога у Паризу осуђен на пет година затвора.
– Веома сам почаствован овим признањем! – каже Пјер-Анри Бинел.
* Је ли тиме на одређен начин исправљена својеврсна неправда према вама која трајејош од 1999. године?
– У потпуности разумем да је Србија имала до сада да обави бројна преча посла. Уосталом, ништа нисам ни очекивао. Нисам то урадио да бих био награђен. Било је то питање људске части. Нисам могао да урадим другачије. То ме је доста коштало, није било једноставно за моју породицу, али не жалим. Опет бих учинио исто.
ПЕНЗИЈА
Пјер-Анри Бинел (61) сада ради као геометар у околини Тулуза и полако приводи крају радни век. Броји дане до пензије, у коју ће отићи почетком следећег месеца.
* Осећате ли ви и ваша породица још увек последице због догађања с краја прошлог века?
– Чак и ваш позив, који ми чини велику част, ствара сада, на неки начин, у мојој породици одређене потресе. Не би желели да о овоме говорим. Ја нисам много пропатио, али моја породица јесте. Доживели су, пре свега, медијски притисак. Био сам осуђен, па су новинари покушавали да дођу до информација од моје супруге. Било је то изузетно тешко да се поднесе.
* Због свега, Француска вам је одузела Легију части. Може ли медаља „Милоша Обилића“ сада да је замени?
– Легију части сам добио у рату и одузета ми је јер сам био осуђен. Али, то ми не представља проблем. Ратни крст, који сам зарадио на Блиском истоку, нису могли да ми узму. За мене је награда „Милош Обилић“ у истом рангу као Легија части. Одликовање долази из пријатељске земље, која ми је готово као друга отаџбина.
* Многе ваше колеге слично мисле, па су због тога „оптужени“ да су просрпски оријентисани, као што су пуковник др Патрик Барио, мајор Ирв Гурмелон, пуковник Жак Огар…
– Бројни Французи који су били ангажовани на Балкану дошли су с антисрпским предубеђењем, захваљујући пропаганди. Многи су касније постали просрпски оријентисани, јер су схватили о чему се ради. Видели су да Срби, супротно од онога што су нам причали, држе реч. Једноставно, са Србима нисмо имали проблема. У једном грађанском рату има грешака на свачијој страни и нисмо хтели да заузимамо страну. Али, могли смо да констатујемо и да је током евакуације Крајине дошло до етничког чишћења Срба. Од три супротстављене стране које су одлучиле да потпишу Дејтонски споразум, Срби су били најчаснији у његовом поштовању. Научио сам, тако, да поштујем и волим Србе. Кад је на ред дошло питање Косова, одлучио сам да реагујем. Ово одликовање је сада мелем на тешку рану.
* Сматрате ли себе издајником и како на то гледају ваше бивше колеге?
– Нисам издао Француску. Влада из оног времена је направила грешку. Имам изузетно добре односе са мојим бившим колегама. Сада сам у цивилу, али многи од њих су такође у сличној ситуацији, јер су, због одласка у пензију, или из других разлога, скинули униформу. Има и оних који су још активни. Али, са свима њима имам одличне контакте. За њих нисам издајник. Била је то политичка пресуда.
* Постоји ли још француско-српско пријатељство, чији сте ви доказ, и које је нарочито исковано с почетка прошлог века, у времену када је установљено одликовање које сте сада добили? Како Французи данас гледају на Србе?
– Време тог пријатељства из Првог светског рата је прошло. Током сукоба у бившој Југославији на делу је била сатанизација Срба, и Французи су у њу поверовали. Нису се дубље интересовали за то шта се догађа. Они који су отишли на Балкан знали су о чему се ради. За просечне Французе све је то било тако далеко. Не мислим да је француско-српско пријатељство још актуелно у оној мери као што је некада било, иако ћете увек наћи људе који имају свој став о томе. Французи данас имају других брига.
