Pročitaj mi članakNeobičan ispraćaj "Na onaj svet" Dragice (65) i Dragana (63) Marića u selu Osinje kod Dervente. Posle "svoje sahrane" supružnici se sa više od 250 "zvanica" vesilili u kafani.
Нико од око 200 званица на „задушној вечери“ минулог викенда у дервентском селу Осиња, која се практикује одмах по „испраћају“ на онај свет покојника, није зајецао, а камо ли пустио сузу за Драгицом (65) и Драганом (61) Марић, из суседног села Појезина. Чак ни после обиласка њихове вечне куће, паљења свеће и тамјана, па ни више опроштајних говора међу којима и дирљиве беседе двојице књижевника и поета.
Напротив, сви су у осињском ресторану „Центар“ скочили на ноге, када су уз ритам „моравца“ и „ужичког“, прњаворског бенда „Мира и Јужни ритам“, управо коло повели „васкрсли слављеници“ Драго и Драгица. Како су то преко медија и најавили, овај брачни пар су једно друго, достојно и са љубављу „испратили“ на онај свет, али за живота?!
БЕЗ СВЕШТЕНИКA
„адушној вечери“ у Дервенти није нико присуствовао из свештенства Српске православне Цркве.
– Наш месни свештеник ми је одговорио да за то сигурно не бих добио дозволу ни владике. Мој пријатељ, свештеник из друге парохије, вероватно у намери да ме не увреди, изговор да не дође нашао је у великом госпојинском посту, а моји гости су на трпези имали јагњетину, прасетину, говеђи гулаш, као и другу мрсну храну – објашњава за наш лист слављеник Драго Марић.
Зато су се већ у суботу после подне у дворишту Марића, у Појезини, са разних страна сјатиле многобројне новинарске екипе у намери да забележе несвакидашњи случај и преседан у историји Срба.
– Замало нисам пао у несвест, када сам од кума Драге добио позивницу да њему и његовој вољеној Драгици дођем на сахрану. A, знам га као честитог и поготово као човека од чврсте речи – каже за „Новости“ Милан Јанковић, пристигао из околине Новог Сада, где су обојица радећи на речним бродовима стекли пензије.
Како је то „протоколом“ било и утаначено, након окупљана испред њихове породичне куће, у којој, како кажу, сложно и у неизмерној љубави живе 16 година, поворка је пошла ка „вечној кући“ Марића на месном гробљу.
– У нашу и спомен-костурницу мојих родитеља уложено је укупно нешто више од 13.000 евра. Нас двоје немамо деце и желимо друге да лишимо било каквог трошка, за наш упокој. A, најсрећнији би били да то буде у истом трену – готово у глас ће Драго и Драгица.
Кажу, да ће по њиховом умрлом часу бити довољно да се за њихову душу још попију кафа и пиће. A, потом су на своју „задушну вечеру“, тачније велико весеље позвали у ресторан у суседној Осињи, уз громогласну музику, јагњеће и прасеће печење, торте и друге ђаконије.
– Прими моје саучешће и честитам ти!… – шеретски је у дупке пуном ресторану Драги изустио Горан Милаковић, каменорезац из Станара. Драго се, међутим, није дао збунити већ му је, пред репортером „Новости“, од срца честитао као једном од мајстора на његовој и Драгичиној вешто и квалитено подигнутој „вечној кући“, на месном гробљу.
Драго нам јуче потврдио да је весеље окончано тек пред зору, а да су и током целог јучерашњег дана примали госте у породичној кући.
