Прочитај ми чланак

Ове 3 наше навике могу скратити животни век аутомобила, а да тога нисмо ни свесни

0

Као што постоје бројне навике које лоше утичу на наше здравље, тако постоје и оне које имају негативан утицај на "здравље" наших аутомобила. О њима се, нажалост, прича ређе, али су последице једнако погубне. Шта је то што не би требало да радимо уколико желимо да сачувамо наше четвороточкаше?

Аутомобили у данашње време имају веома важну улогу у нашим животима, а сваки возач се на свог четвороточкаша у свакодневном животу ослања готово 100 посто. Ми им верујемо и рачунамо на њих. Међутим, да би нам аутомобили били сигурни и верни сапутници, важно је да мислимо на њихово „здравље“. Њему, осим редовним техничким прегледима и сервисирањем, доприносимо и свакодневном вожњом. Ипак, неке наше навике могу имати негативан утицај на стање возила, а самим тим и на сигурност. 

Чекамо да се укључи лампица за резерву, па тек онда сипамо гориво

Истина, свима нам је лакше да на пумпу станемо само једном или два пута месечно, наточимо пун резервоар горива и наставимо са вожњом све док се лампица за резерву не укључи поново. Ипак, ова наша навика се може веома негативно одразити на „здравље“ нашег четвороточкаша. Због чега је то тако? Разлог се крије у талогу који се налази у гориву, а који се током времена гомила на дну резервоара.

Када ниво горива „падне“ на минимум, пумпа која га повлачи, уједно усисава и тај седимент који се годинама скупља, а самим тим он доспева и до мотора. Присуство талога у мотору никако није пожељно и може нарушити његов рад, па и довести до тоталног колапса система. Препорука је да се резервоар са горивом допуњује сваки пут када стрелица која показује његов ниво достигне половину капацитета.

Држање руке на мењачу током вожње

Када у току вожње мењамо брзине, сасвим сигурно не размишљамо о механизму који се крије иза ручице мењача. Али, можда би ипак требало, јер уколико то не чинимо правилно и руку након преноса брзине задржимо на мењачу, веома лако може доћи до квара који ће нас коштати право мало богатство. Наиме, сваки пут када променимо брзину, зупчаници за пренос који се налази у мењачу долазе у контакт са ротирајућим деловима који одређују брзину. Када се „ухвати“ за одређени степен преноса, и наш аутомобил промени брзину.

Али, када руку током вожње оставимо на мењачу да је одморимо, јер је заиста он на тако згодном месту да нас просто вуче да је ту задржимо, зупчаници и ротирајући елементи се благо додирују, што изазива непрестано трење. Због тога експерти увек препоручују да руком ка мењачу посежемо само онда када мењамо степен преноса, а да је током вожње држимо или на наслону који се налази између возачевог и сувозачевог седишта, или на волану.

Нагло убрзавање и кочење

Градска вожња, нарочито у великим градовима у којима је саобраћај густ, захтева посебне вештине, које се чешће приписују професионалним возачима ауто-трка. Нагло убрзавање како бисмо што пре прошли раскрсницу или „улетели“ испред другог возача, као и нагло кочење када возило испред нас непланирано закочи су (нажалост) постали наша свакодневица. Међутим, овакав стил вожње не само да није безбедан по нас и друге учеснике у саобраћају, већ је и изузетно лош по наше четвороточкаше.

Пре свега – градски аутомобили нису прилагођени за вожњу у којој се константно испитују границе издржљивости мотора, што се у условима наглог убрзавања и дешава. Друго – кочиони систем аутомобила такође није прилагођен непрестаним наглим кочењима. Треће „жртве“ овакве агресивне вожње су пнеуматици, који се при наглом убрзавању и кочењу троше више него приликом адекватне вожње.

Извор: rt.rs

Ознаке: , ,