Прочитај ми чланак

ОВА МАПА ПРИКАЗУЈЕ НАЈНОВИЈУ СВЕТСКУ ИГРУ МОЋИ – Србија најобичније слепо црево

0

Док цео свет ове недеље бруји о самиту Г20 у Хамбургу, дан раније у Пољској је одржан мање звучан састанак групе земаља које себе називају "Иницијатива три мора". Да у питању није једна од многих конференција које обично пролазе "испод радара" показао је и долазак најексклузивнијег госта - Доналда Трампа. Шта је заправо "Иницијатива три мора", ко ју је основао, и шта су њени главни циљеви?

Иницијативу чини савез 12 земаља – Аустрије, Бугарске, Хрватске, Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Словачке и Словеније – које за циљ имају да повежу Јадранско, Балтичко и Црно море. Све земље су чланице ЕУ, а сем Аустрије све припадају бившем социјалистичко-комунистичком блоку и НАТО пакту. Иницијатива је у својој структури неформална, нема администрацију, већ укључује коришћење заједничких фондова. Као главни циљеви наводе се јачање инфраструктуре, комуникација, транспорта и енергетике.

Енергетика

Као један од главних фокуса „Иницијативе три мора“ наводи се што већа енергетска независност, односно увоз природних енергената из што више различитих извора. Пољаци су се ту већ истакли и поносно нагласили да су недавно примили прву пошиљку америчког природног течног гаса (ЛНГ). Нови план што мање енергетске зависности од Москве укључује увоз америчког гаса од Хрватске (гасовод Крк) па све до Црног мора. Ако сте се питали откуд Трамп на конференцији, ето одговора: све се савршено уклапа у његов бизнис-план о већем извозу енергената у Европу.

Енергетика није једини фокус „Иницијативе три мора“. Земље потписнице чине 22% површине ЕУ, али свега 10% њеног БДП, те је план да се убудуће сарадња региона централне и источне Европе осетно повећа, како би се смањила економска зависност од Немачке. „Иницијатива три мора“ се залаже за заједничке инфраструктурне пројекте, као што је аутопут између севера и југа кроз исток Европе, такозвана „Виа Царпатиа“, а жеља је и да се помогне сиромашнијим регионима уз источну границу Европске уније.

Стратешки аспект: да ли је ово амерички Тројански коњ?

Иако се председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић хвали да је читав пројекат заснован на идеји до које је дошла заједно са председником Пољске Андржејом Дудом, истина је мало другачија, бар тако тврди амерички „Волстирт џурнал“. Угледни лист је прошлог августа, након потписивања иницијативе, тврдио да је „све основано на инсистирање, готово наређење бившег председника САД Барака Обаме, који је још 2014. у Варшави истакао хитну потребу да се заустави ширење руских енергетских инвестиција у Европи“.

– Америка ће се чврсто борити против европске зависности од руског гаса и ширења руских нафтних компанија по Европи – поручио је тада Обама и јасно подвукао један од примарних циљева САД у Европи.

Заправо, Обама је само „апдејтовао“ стару пољску геополитичку идеју о три мора, познатију као „Интермариум“. Идеја вуче корене још од средњевековног пољског царства, а недуго након Другог светског рата оживео ју је државник Јозеф Пилсудски, који је инсистирао на стварању конфедерације од Балтика до Црног мора како би се Пољска отргла из челичног сендивча између СССР-а и Немачке.

Да Америци нимало не одговара руска енергетска доминација над Европом, на првом самиту „Иницијативе три мора“ у Дубровнику прошлог августа потврдио је и амерички генерал Џејмс Џонс:

– Руси користе енергију као средство притиска на Европу. Овим уједињењем ударићете на непријатеље његовим оружјем – чиме је заправо показао колико је Америци стало до ове коалиције 12 европских земаља, које је прогласио „непријатељима Русије“.

Безбедносна сарадња

Још једна важна ставка јесте то што 11 од 12 чланица „Иницијативе три мора“ припадају НАТО алијанси, која у последње две године убрзано гомила снаге на истоку Европе, а све како би се регион заштитио од „евентуалне руске агресије“. Државе чланице ће додатно интензивирати сарадњу и у размени информација, јачању антируског блока на истоку, као и борби против тероризма.

Поделе у самом савезу

Ипак, да све не иде као подмазано потрудиле су се поједине чланице „Иницијативе“ које не гаје снажна антируска осећања, конкретно Мађарска. Премијер Виктор Орбан има и више него пријатељски однос са Владимиром Путином, а две земље су недавно потписале огроман уговор о увозу руског гаса у Мађарску.

Ту је и Аустрија која нема намеру да тек тако одустане од „Северног тока 2“ и договора са Немачком о увозу гаса из Русије. С друге стране, Пољска, балтичке земље и Хрватска су највероватније „сигуран ослонац“ за Вашингтон, с обзиром да ће због свог антируског става лакше испуњавати америчке сугестије и тако се показати као поуздан партнер за једину светску суперсилу.

Фактор звани Пољска

Главни члан у „Иницијативи три мора“ свакако су Пољаци. Једна од највећих европских држава са једном од најбрже растућих економија има конзервативну десничарску владу коју је саставио Јарослав Качињски. Колико год не воле Русију, толико им нису драги ни Немци, а нарочито њихова доминација у ЕУ. Пољаци имају својих мимоилажења и са Бриселом, нарочито по питању миграната, али и различитог виђења демократије (смањење овлашћења Уставног суда у Пољској, који је Партији права и правде Јарослава Качињског практично дала апсолутну власт у земљи, изазвало је жесток сукоб на релацији ЕУ-Варшава).

Пољска има тенденције да постане једна од водећих сила у Унији, и тежи ка макар равноправном статусу са гигантима попут Немаца и Француза. „Иницијатива три мора“ је један од јасних корака ка том циљу.

Србија као слепо црево

Када бацимо поглед на мапу земаља чланица „Иницијативе три мора“, прескакање Србије упадљиво боде очи. На поменутом самиту у Дубровнику 2016, приликом оснивања саме Иницијативе, као гости чланови позване су и делегације из Албаније, Македоније, Црне Горе, Косова и Турске, као и представници САД и Кине. Русија није позвана, као ни Србија, што нажалост није изненађујуће.

Graphic news / Promo

Један од разлога за изостављање Србије из оваквог пројекта свакако треба тражити у чињеници да нисмо чланица ЕУ, али и НАТО. Међутим, важнији разлог могао би да лежи у блиским везама наше земље са Русијом. Одбијање да Русији уведе санкције, иако је земља која тежи чланству у Европској унији, био је један од јасних сигнала како Американцима, тако и земљама чланицама Иницијативе да Србију не треба уврстити у амбициозан пројекат.

Питање је само да ли је однос са Русијом исплативији од економских и стратешких бенефита евентуалног чланства у „Иницијативи три мора“?

Уместо учешћа у европским пројектима и савезима, наша земља остаје потпуно усамљена и окружена садашњим и будућим чланицама НАТО, ЕУ, а сада и „Иницијативе три мора“. Краткорочно, чини се да Србија може да балансира између Истока и Запада. Међутим, чини се да на дугорочном плану таква стратегија може да остави нашу земљу ван свих европских (и светских) савеза и токова, растрзану између две стране: једне чији део жарко желимо да постанемо, и друге које се чврсто држимо, а да, при том, ни од једне не добијамо економске, политичке, информационе и друге бенефите чиме се сва светска дешавања одвијају мимо нас.