Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Десетине пропалих фабрика после неуспешних приватизација прете загађењем због опасних материја које чувају. У понедељак планирано истакање амонијака из ваљевске фабрике „Нова Србијанка“ који прети граду.
Широм земље расуте су десетине фабрика чије је власништво спорно, а које у постројењима поседују опасне материје.
Бивши власници из Бугарске буквално су очерупали фабрику „Нова Србијанка“ у Ваљеву, али су зато оставили – еколошку бомбу!
Око 20 тона амонијака у хладњачи опасност је за више од 10.000 људи који живе у околини. Срећом, неконтролисаног цурења амонијака нема, а у понедељак ће почети истакање опасне материје и њен транспорт.
На списку загађивача животне средине, али и притајених еколошких бомби налази се више до 100 предузећа широм Србије.
Међу највећим је термоелектрана „Никола Тесла“, али и РТВ Бор, панчевачка „Петрохемија“, зрењанински „Витал“, као и фабрике хемијске индустрије.
Постројења са опасним материјама налазе се чак и у центру великих градова – Београда, Новог Сада и Ниша.
Град Ваљево је из буџета обезбедио око 2,7 милиона динара за уклањање амонијака. Некадашњи прехрамбени гигант, својевремено познат широм бивше Југославије, у непосредној је близини ваљевског Новог насеља.
– Фабрика нема новца, па смо одлучили да реагујемо због безбедности грађана – каже Станко Терзић, градоначелник Ваљева.
– Ситуација са амонијаком у „Новој Србијанки“ није у директној надлежности градских власти, али би евентуални еколошки инцидент могао да изазове несагледиве последице. Ни здравље, ни безбедност грађана у овом тренутку нису угрожени. У понедељак почиње истакање и транспорт ван круга фабрике.
Случај ваљевске фабрике није усамљен у Србији. Широм земље расуте су десетине фабрика чије је власништво спорно, а које у постројењима поседују опасне материје. Ове фирме готово по правилу су затворене, у стечају или другој власничкој пат-позицији, па је тешко и утврдити одговорност за загађење.
У „Новој Србијанки“ о опасном амонијаку до сада је бринуло само пет преосталих радника фабрике. Остали запослени изгубили су посао, јер је фирма октобра прошле године отишла у стечај, управо на предлог града Ваљева, који потражује око 25,4 милиона динара.
Бивши власници највећи део производње – сем хладњаче – исекли су и продали на отпаду као старо гвожђе. Фирма „Медија свјат“ која је купила некадашњу „Србијанку“ и наденула јој назив „Нова Србијанка“, фабричке зграде и хале продала је другој бугарској фирми „Њу експрес финанс“ за два и по милиона евра. Због тога је почетком марта прошле године био ухапшен Антон Ваљов (33), осумњичен за пореску утају, неплаћање пореза.
Нерешени власнички односи, стопирана производња, застарела опрема и постројења за чување и уништавање опасних материја у неуспешно приватизованим предузећима највеће су еколошке претње животној средини у Србији. И држава признаје да није лако направити рендгенски снимак загађивача.
Праву еколошку бомбу представљала је чачанска „Хладњача“, из чијег система за хлађење је крајем прошле године исцурила мања количина амонијака, јер је ова фирма остала без струје и то због дуга од око осам милиона динара. На срећу, опасности по здравље људи није било.
На инсистирање ватрогасне станице струја је одмах укључена како би амонијак био враћен у цеви, а пролетос је „Хладњача“ поново прорадила.
– За затворена предузећа која су потенцијални загађивачи надлежна је републичка инспекција – каже Дејан Лекић, помоћник директора Агенције за заштиту животне средине.
– Ми имамо податке само за фирме које раде и загађују, а предузећа која не раде практично су невидљива.
Управо таква је фабрика „Вискоза“ у Лозници, на којој већ годинама стоји катанац, али у чијим се магацинима налазе опасне материје које су некада коришћене у производњи. Оне ће бити предмет пописа најесен.
На мапи еколошких бомби уцртан је и Ниш. Републичка инспекција још пре неколико година пописала је пет тона хемијског отпада, 35 кубика отпадне контаминиране амбалаже и тридесетак боца под притиском у кругу Електронске индустрије, али ништа није учињено.
У записнику инспекције наведено је да у кругу ЕИ постоји чак стотинак хемијских материја, а многе од њих су веома токсичне и лако запаљиве. У магацинима се налазе и сумпорна, млечна, фосфорна и хлороводонична киселина, бакар-сулфат, етил-алкохол, ацетон, трафо уље, разне боје и лакови, нитроразређивач.
– Велика је опасност од пожара и експлозија јер се ускладиштене опасне материје налазе у неадекватним објектима и просторима, а није добро ни обезбеђен – каже Радиша Спасић, дипломирани хемичар и дугогодишњи руководилац сектора припреме производње и непосредни руководилац магационерима у ЕИ.
