Прочитај ми чланакНи трогодишњи помен трагично настрадалом Миломиру Миливојевићу (25) није у Лучанима могао да прође без бахаћења режимског и вечитог директора Радоша Миловановића (76), против којег се води судски процес као одговорно лице у фабрици где је несрећни младић погинуо.
Наиме, његовом оцу Миловану и члановима породице, директор фабрике „Милан Благојевић“ , Радош Миловановић, забранио је да присуствују помену, правдајући се Владином уредбом о сузбијању епидемије Ковид 19 и максималном броју од пет, а не девет људи колико их је дошло да ода почаст погинулом младићу. Милован додаје и да је на помен у фабрички круг до места где му је погинуо син, спроведен као да Легију из Забеле спроводе у неки други затвор.
Осврћући се на помен страдалом сину Миломиру који је одржан 14. јула у кругу фабрике, на месту где је трагично изгубио живот, Милован за Нова.рс каже да је још 9. јула написао захтев – обавештење, као и претходне две године да му се одобори улазак у круг фабрике да би одао помен страдалом сину, јер нема уласка ни изласка док то не одобри директор, у овом случају Миловановић, који потписује све дозволе.
“Написали смо захтев и тај списак сам скратио на најмање могуће. То сам ја, супруга Нела, ћерка Миријана, мој отац Бранко и стриц из Београда, дописали смо још девојку која је са Миломиром била три године у вези и дечко од моје ћерке и Стојан новинар, значи укупно девет. Он је нама одговорио да према некој уредби која не постоји нигде, не може бити на једном месту више од пет лица на отвореном и завореном простору. Та уредба не важи нигде, прича Милован.
Према његовим речима простора испред објекта где је одржан помен има довољно и да на пет метара удаљености, а не метар-метар и по, може комотно да стане 50 људи.
“Он то није дозволио, а знам и због чега. То је његова освета, као што је до сад покренуо тужбе против мене и ћерке, толико нам је нанео зла и јада. Он то све ради да би показао како је моћан, каже он и наставља причу:
“Нас је било петоро, а њих дупло више. На улазу су нас чекала два комбија. Иду два возача и два портира. Тамо нас чека пословођа који има само седам разреда основне школе. Чека нас испред објекта који су затворили и опрали све. Тамо су била и ватрогасна возила са ватрогасцима. У фабрику смо ушли у 19.05, пошто је моје дете пре три године изгорело у 19.19 часова на 100 метара од мене. Читава екипа нас је спроводила од улаза у фабрику као да Легију из Забеле спроводе у неки други затвор. Тако смо и ми спроведени да запалимо пет свећа и да сачекамо да оне изгоре, а онда до излаза, прича Милован.
Очајни отац додаје и да је друга смена на дан помена завршила радно време у 18.30, а када је објекат закључан, донета је антистатик гума и сва она опрема која је требала да буде ту и кад је настрадао његов син.
“Да је то све било у том нелегалном објекту, он би био још жив и радио би и даље. Директор је прописао да ту буде 440 килограма барута, а није смело бити ни грама. Објекат није имао ни употребну, ни локацијску дозволу, ни атест, ни противпожарни систем, буквално ништа. Све је рађено мимо прописа. После трагедије увео је видео надзор, променио опрему, али је то мени све џаба”, каже Милован и додаје да се на гробљу и у кругу фабрике није појавио нико од Миломирових пријатеља и колега.
“Нико на гробље није дошао да запали свећу, ни његове колеге којих има 150, који су радили са њим. Од мојих колега који су радили смену тада – нико, од комшија, пријатеља исто нико, резигниран је Милован Миливојевић.
Милован каже и да је шокиран чињеницом да је Радош Миловановић поново изабран за директора. Он сматра да је Надзорни одбор конкурс који је објавио прилагодио Радошу Миловановићу.
“Ја сам већ 35 година радник те фабрике. Никад у фабрику није могао ући ни обичан радник, а камоли ватрогасац или портир, да се пре тога не провери досије радника, да ли је имао туча, да ли је прекршајно кажњаван, а кривично и да не причам. Човек против кога се воде две кривичне пријаве, једну води државни тужилац поводом смрти мога сина, а другу води командир СУП-а Лучани коме је претио за време короне, који је вређао и говорио да ће им поскидати главе, поново је изабран на конкурсу. На овај конкурс јавио се и човек родом из Лучана, који је намеравао да се врати и поново подигне фабрику, да јој врати углед и да спаси ову децу, али његова пријава буквално није ни разматрана, каже за Нова.рс Миливојевић и додаје:
“Питам све надлежне у овој држави. Како може човек од 76 година који носи слушне апарате, који не види, који не може да се креће, да буде директор тако опасне производње, а иза њега је 21 жртва и преко 60 инвалида. Значи, вероватно је моћнији и од државе што је и доказао и што је потврђено у протеклих 40 година. Он се јавно хвали да су сви прошли и отишли, а да он остаје”.
Миливојевић, такође, пита министре финансија и одбране из ког се то буџета Миловановићу исплаћује пензија од 70.000 и плата већа од 260.000 динара.
“Ко је дозволио и који лекарски преглед тај човек може да прође. Који су то доктори потписали. У фабрику радник не може да уђе, а да не прође комплетан лекарски преглед. Ко има мало повећан крвни притисак не пролази, ко има мало већи шећер не пролази. Како се може на тако високо руководеће место поставити човек који ништа од тога не може проћи, а при томе има још две кривичне пријаве, пита се Миливојевић.
