Pročitaj mi članak
Пре тачно осам деценија у тадашњем Совјетском Савезу основан је интернат за децу револуционара из разних делова света, а ту школу су похађала и деца комунистичких лидера као што су Мао Це Дунг, Тито и Ла Пасионарија.
Деца из свих делова света, учила су тада револуционарне песме и веровала су да ће борба њихових родитеља направити свет бољим местом за живот.
Школа, која се налази у Иванову, 250 километара североисточно од Москве, старала се да свако дете учи матерњи језик, историју и културу свог народа и с муком је проналазила наставнике чак и ретких језика.
За разлику од тадашње совјетске деце, ови ученици су добијали вести из иностранства и било им је дозвољено да путују у посету својим родитељима.
Једна од њих, Палестинка Далија Сади 70 година касније, прича за ББЦ да ју је мајка ту оставила да би могла да се придружи њеном оцу који је био секретар забрањене Комунистичке партије Сирије, Либана и Палестине.
„Наши родитељи су били толико острашћени у својој револуционарној борби да су оставили децу саму у другој земљи“, каже она.
Далија се сећа Маовог најстаријег сина, Маоа Ањинга, који је у Кини познат и као Сергеј Јун Фу.
Његова прича завршила се трагично. По повратку у Кину наводно се сукобио са оцем оптуживши га да је створио култ личности. Делом из тог разлога, добровољно је отишао да се бори у Кореји где је и погинуо.
Идеја о формирању интерната за децу револуционара потекла је од швајцарске активисткиње Ментоне Мозер чија је породица имала фабрику за израду сатова Мозер.
Приликом посете Русији 1926. године, та комунистичка држава је на њу оставила толико снажан утисак да је одлучила да донира део свог наследства ради стварања овакве школе.
У томе јој је помогао сународник Фриц Платен познат по томе што је помагао руским емигрантима, укључујући и Лењина, да се врате из Швајцарске у Русију 1917. године.
Први станари интерната била су деца бугарских и немачких антифашиста, али су временом политички активисти из целог света – од Европе преко Африке до Јужне Америке – слали своју децу у Иваново.
Деца су довођена у Иваново и током блокаде Лењинграда током Другог светског рата и после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. године.
Све у свему, 5.000 деце из укупно 85 земаља прошло је кроз овај интернат и сви они су највише ценили коспомолитских дух школе.
(Танјуг)
