Прочитај ми чланак
У бомбардовању СР Југославије, значајну улогу у снабдевању НАТО-а информацијама имала је група норвешких војних обавештајаца.
Специјално за „Политику”
Осло – Током бомбардовања бивше СР Југославије од марта до јуна 1999. године велику улогу у откривању циљева бомбардерима и снабдевању информацијама команду западне војне алијансе, НАТО, имали су норвешки обавештајци. Заправо, врховна команда норвешке армије оформила је специјалну мрежу агената састављену од 140 оперативаца окупљених у групу „Е-14” која је покривала цело подручје бивше Југославије и активно се бавила обавештајним радом од почетка крвавог грађанског рата па све до завршне операције најјачег војног савеза 1999. године, кампање „Милосрдни анђео”.
У књизи „Ратни херој – унутар тајне Норвешке”, двојица норвешких новинара и публициста, Ханс Петер Ос и Ролф Видерое, разоткривају тајне операције норвешке армије, расветљавају улогу једне традиционално мировне нације, њене армије, једне мале чланица НАТО-а, која је представљала и данас слови за значајни фактор у великим међународним војним операцијама, њеном присуству у ратним конфликтима, опасним светским жариштима.
Оперативци тајног одељења норвешке армије били су организовани у агентурну мрежу названу „Е-14” и деловали су на просторима Србије и Косова, Македоније, Босне, Судана, Либана, Сирије, Ирака и Авганистана. У бившу Југославију убачени су почетком деведесетих година, у предвечерје грађанског рата.
Шпијунску мрежу сачињавали су људи свих профила – од полицајаца, војних лица, учитеља, обичних занатлија, правника. Шпијунска група „Е-14” бројала је око 140 агената од тога десетак жена. Деловали су у паровима – два по два – и на терену боравили и смењивали се на свака два до три месеца.
Према тврдњама двојице аутора, норвешки војни агенти значајно су се истакли током тромесечног бомбардовања Србије. Норвешки агенти „хранили су НАТО важним информацијама о циљевима у Србији, слали податке о потенцијалним метама за бомбардовање”, тврде аутори књиге о тајним операцијама норвешке армије. Мозак екипе и главни оперативац у Србији био је норвешки маринац и обавештајни официр Тронд Боле (42).
„Поморски ловац”, како га од миља зову у војно-обавештајним круговима, Тронд Боле, контроверзна је и оспоравана војничка фигура: његову блиставу каријеру прате велики успеси на војном пољу али и сумњиве везе са норвешким подземљем и учешће у мирнодопским операцијама које су прелазиле на ону страну закона.
Водећи норвешки тајни агент Тронд Боле оперисао је махом по Косову, тесно сарађујући са такозваном Ослободилачком војском Косова. Двојица норвешких публициста у својој књизи такође наводе да је вођа норвешких агената у Србији Тронд Боле у јеку бомбардовања 1999. године, „ловио” и Жељка Ражнатовића Аркана. Наиме, током бомбардовања Србије 1999. године НАТО снаге покушале су да ликвидирају Аркана који је био легитимна мета јер је против њега у Хагу била подигнута оптужница за ратне злочине.
Тронд Боле и његови сарадници, након прикупљених информација, шаљу депешу у НАТО да се опасна зверка Аркан налази у хотелу „Југославија” заједно са супругом, познатом фолк звездом. Аутори у књизи наводе да су 7. маја 1999. године савезничке ракете истовремено погодиле „Југославију” али и кинеску амбасаду на Новом Београду, удаљену свега неколико стотина метара од хотела. У акцији НАТО бомбардера, Аркан и његова дива прошли су неогребани док су ракете разориле кинеску амбасаду у убиле тројицу службеника.
Бомбардовање је изазвало велики међународни дипломатски скандал. Мета напада требало је да буде хотел „Југославија” и српски ратни злочинац Аркан”, тврде аутори књиге Ханс Петер Ос и Ролф Видерое, позивајући се на сведочење главног норвешког агента за Балкан.
Тронд Боле и његови сарадници послали су праву и поуздану информацију о Аркановом кретању у седиште НАТО, али су Кинези испали колатералне жртве јер су Американци користили старе мапе, објашњавају аутори књиге о тајним операцијама норвешких агената у Србији.
Након мисије по Балкану, норвешки тајни агент број један одлази у гудуре Авганистана где се као морнарички специјалац, у оквиру норвешког контигента у међународним трупама за стабилизацију мира (ИСАФ) више година бори против талибана. Крајем јуна 2010. једна моторизована патрола норвешких снага у Авганистану налетела је на минирани пут. У експлозији гину четири норвешка војника, међу њима и „поморски ловац” Тронд Боле.
Тронд Боле сахрањен је у Норвешкој уз највеће војне почасти. Постхумно му је додељено највише норвешко војно одликовање – ратни крст са мачем. Главни тајни агент за бившу Југославију проглашен је за народног хероја, јединог норвешког јунака после Другог светског рата.
Носилац је и више других војних медаља и одличја норвешке армије као и медаља западне војне алијансе за заслуге у мисијама на Косову, бившој Југославији и Авганистану.
Радован Павловић
( Политика )
