Pročitaj mi članakDok se Srbija i Hrvatska naoružavaju, BiH po tom pitanju evidentno stagnira
Према годишњем истраживању „Глобал Фирепоwер-а“ које у обзир узима 55 различитих фактора, БиХ је рангирана као 123. војна сила на планети, у односу на земље у региону то БиХ ставља на последње место.
ФОТО: Министарство одбране
Занимљиво је да је Србија позиционирана на 79. место, док је Хрватска рангирана чак девет места испред, иако се у стварности стиче другачији утисак. Словенија је, према том истраживању, на 88. месту, Црна Гора на 119., Македонија на 121. месту. Поређења ради, Грчка је заузела 28. позицију, Бугарска 49., а Мађарска 55. место.
Војска Србије пре седам дана представила је нове хеликоптере купљене у Русији. Ради се о три хеликоптера, Ми-35, Х145М и Ми-17, за које је председник Србије Александар Вучић рекао да су набављени јер је то омогућила и „значајно боља ситуација у државном буџету“, а купљени су „уз знатан попуст и олакшице које је Србији дала руска страна“.
Скоро истовремено објављено је како у Хрватској очекују наредне године донацију САД од 60 оклопних возила Бредли и 24 возила за делове. Хрватска ће у њихово освежавање и каснију модернизацију уложити између два и пет милиона долара по возилу. Такође, у оквиру модернизације и опремања Хрватске војске планирају набавке авиона и четири хеликоптера.
Прочитајте још: Орао – бржи од звука, неухватљив и са земље и са неба: Наш борбени авион има ретку способност
Док се Србија и Хрватска наоружавају, БиХ по том питању евидентно стагнира. Тако је буџет ОСБиХ годинама око 200 милиона евра. Поређења ради, Србија за ту намену издваја 780 милиона евра, а Хрватска више од 900 милиона евра.
Тако је БиХ јуче забележила највећи инвестицијски пројекат од оснивања ОСБиХ, набавку два хеликоптера донирана од САД. Ниједан хеликоптер који користе ОСБиХ од укупно 38 није млађи од 25 година, а неки су произведени и пре чак пет деценија.
Проф. Берко Зечевић, војни експерт, каже да БиХ не врши модернизацију својих Оружаних снага. Формално, пак, имају велики број артиљеријског оружја, тенкова.
– То оружје, генерално, не одржава се на начин како би то требало, јер не постоје финансијски ресурси. Када је реч о хеликоптерима, ту смо стварно у веома лошем стању, посебно у односу на Србију, а и Хрватска није баш нешто превише добра по том питању, али је у сваком случају боља него БиХ – каже он.
Када се ради о авионима, БиХ их нема. У најбољем случају ту стоји Србија, док и Хрватска по том питању веома лоше стоји јер, како објашњава, њихови МИГ-ови су на крају својих ресурса и оно што су покушали модернизовати није урађено.
– Значи, када глобално говоримо о ефективном балансу снага, тренутна ситуација је врло јасна. Србија има изванредну предност у односу на све друге земље у региону, затим следи Хрватска, која је модернизовала своје оклопне транспортере, а сада набављају четири нова хеликоптера. Црна Гора је добила 40 или 50 нових оклопних возила и до сада су остварили напредак. БиХ, једноставно, стоји због унутрашњих противречности, прво ентитетских, а онда и политичких структура унутар два ентитета – оцењује Зечевић.
Јасмин Ахић, професор с Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије у Сарајеву, истиче како је недвосмислено да је једино пут у НАТО, као реална опција за цели западни Балкан, једини квалитетан начин на који се може доћи до ефикасних и добро наоружаних и опремљених војних снага без обзира на то колики је њихов капацитет.
– То нам говори недавни пример наше суседне Црне Горе, која је на једној микроекономији врло малу и ограничену војну силу коју има за две године успела да рекупира што донацијама, што својим, што средствима у НАТО-у. Дакле, све оне јединице које су специјалистичког карактера у којима она учествује. Значи, једино решење у том смислу јесте НАТО, у којем би онда и наша наменска војна индустрија имала пуно лакши приступ међународном војном тржишту оружја, иако данас и у оваквој позицији, као чланица МАП-а, имамо заиста квалитетну наменску индустрију и реализацију вишемилионских уговора. Углавном, то је решење – подвлачи он.
Неџад Ахатовић, војни аналитичар, износи да је колективни систем сигурности увек боље решење у односу на оно што ради Србија.
– Србија заговара политику несврставања у војне блокове, тзв. политику војне неутралности, док Хрватска стално допуњава опрему која јој је неопходна да буде интероперабилна с осталим земљама чланицама НАТО-а. БиХ у том контексту када се гледа, фактички се не налази нигде – каже Ахатовић.
Зечевић напомиње како још задуго неће доћи до поремећаја у балансу снага према Споразуму о субрегионалној контроли наоружања, потписаном у Фиренци 1996. године.
– У дискусији не треба говорити о наоружавању, већ о модернизацији, јер оно што је сада уобичајено у дневном препуцавању је да се играмо бројкама, а не стварном способљеношћу тог наоружања за било какав ефективан рад – говори он.
Ахатовић напомиње да БиХ јесте донела документ прегледа одбране где су намењена средства за набавку одређене нове опреме, али, како каже, то је питање које је још отворено.
– У приоритет су ставили збрињавања припадника ОСБиХ који су, уствари, већ отпуштени, а друго је обнављање возног парка, док је трећа ставка набавка хеликоптера и видећемо шта ће ту бити. Све је још на леду, а стратешки гледано, БиХ нема у плану да набавља авијацију фиксних крила. Такође, ту је проблем с оклопним средствима и једноставно сва опрема је доста дотрајала. Без реновирања ОСБиХ неће бити на нивоу да испуне улогу намењену у Закону о одбрани – износи он.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
