Прочитај ми чланакСрпски МУП и Федерална служба обезбеђења Русије, која важи за најтајнију организацију у тој држави, потписали су споразум о сарадњи и заједничком деловању, о коме се ових дана расправља у Скупштини Србији. Највећи део тог документа односи на безбедносну заштиту штићених личности и објеката.
Споразум који се налази на дневном реду Скупштине потписан је још у мају прошле године, али је тек сада дошла на ред његова ратификација у парламенту. Међутим, прозападна српска опозиција је става да је у најмању руку реч о необичном споразуму, који би у стварности могао да шкоди интересима српске државе.
Кренимо редом… Са ким је МУП заправо потписао споразум?
Фото: Russia Beyond / Tass / Promo
Најтајнија организација у Русији
Федерална служба безбедности (ФСО) није било каква служба у Русији. На папиру нема статус тајне, али је у стварности најтајнија специјална организација у Руској Федерација. Затворенија је чак и од Федералне службе безбедности.
ФСО је потекла из Деветог директората КГБ-а, још из времена Совјетског савеза. Њен примарни задатак јој је безбедност руског председника Владимира Путина, али се стара и за безбедност судија, министара, високих званичника, а неретко и заштићених сведока.
Оно што се зна из писања руских медија махом је штуро штиво које се не допуњује већ годинама. Управо због дубоке тајности неретко их називају „духовима“. Претпоставља се да има око 50.000 униформисаних припадника, као и неколико хиљада оних који раде у дубокој тајности. У Русији, иначе, ова служба се има огромни углед међу обичним Русима убог своје професионалности и ефикасности.
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, каже за „Блиц“ да је сарадња између МУП-а и ФСО-а већ постојала, као и да није чудно што сарађују, јер се ради о органима који се баве безбедносном заштитом штићених лица и објеката.
– У МУП-у постоји Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, али су овлашћења ФСО много шира у односу на пандан у Србији. Ипак, необично је што је МУП потписник међународног споразума, јер то углавном чини Влада. Није јасно ни зашто је одлучено да се потпише обавезујући међународни уговор, и то за тако специфичну област као што је безбедносна заштита штићених лица и објеката, која се углавном регулише техничким документима – каже Ђорђевић.
Представљајући овај споразум у парламенту, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је рекао да ће он допринети „приближавању и бољој и квалитетнијој сарадњи тих институција“.
– Предмет сарадње са Федералном службом обезбеђења Русије, која се не налази у саставу руског МУП-а, је сарадња са врхунским стручњацима у области безбедности, заштите штићених лица и објеката, размена информација у тој области, заједничка обука, коришћење материјала, техничких и превозних средстава, опреме, оружја и средстава за везу приликом обављања послова безбедности и заштите- навео је Стефановић и додао „да је овај споразум у складу са домаћим законодавством“.
Којим информацијама ће Руси имати приступ?
Споразум са ФСО предвиђа и размену информација које се односе на штићене личности и објекте, обезбеђење унутрашње безбедности, као и заједничке активности за неутрализацију компјутерских напада на државне информационе ресурсе који су од виталног значаја.
ХАЈКА НА „НОЋНЕ ВУКОВЕ“: Ко лови Русе и Србе који имају Путина за председника https://t.co/22uA0G746R
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 16, 2018
Ђорђевић наводи да Русија и Србија морају да обезбеде размену тајних података да би овај споразум био применљив у пракси и додаје да у тексту споразума наводи се да се само да је то „стање ефикасне заштићености Стране од спољних и унутрашњих претњи које омогућава способност супротстављања различитим факторима који је угрожавају“.
– Та област је прешироко дефинисана и практично може да подразумева све области сарадње предвиђене споразумом и више од тога. То може да или да доведе до практичних проблема у сарадњи или је циљ споразума био нешто сасвим треће, па је намерно остављено тако широко. Такође, заштита од компјутерских напада спада у домен мера превентивно-техничке заштите, али овде нису у фокусу само штићени објекти, већ сви државни информациони ресурси од виталног значаја, што је далеко шири појам – закључује Ђорђевић и додаје да се тиме не бави само МУП.
