Pročitaj mi članak

Novinarka RTS-a priznala: Informativa na RTS neobjektivna

0

Vlast se sama od sebe nikad neće odreći kontrole medija. Pogotovo to neće uraditi sadašnji režim u Srbiji, koji vlada pomoću medija - ističe Tatjana Manojlović, kandidatkinja za potpredsednicu DS-a i novinarka RTS-a.

Србија је земља без институција, којом владар управља преко конференција за новинаре и вишечасовних телевизијских интервјуа, у којим се објављује шта ће радити влада, министри, судови, спортски клубови… Да би се то променило, потребни су нам слободни и поштени избори, а слободних и поштених избора нема без слободе медија, говора и мишљења. И то онда заиста делује као зачарани круг, односно врзино коло из којег излаза нема. Излаз, међутим, постоји и он је у отпору и непристајању на такав поредак ствари. Демократски део јавности и друштва може и мора подржати независне медије и искористити достигнућа савремене технологије у правовременом, истинитом и објективном информисању – каже за Данас Татјана Манојловић, једна од кандидата за потпредседника ДС-а и новинарка у документарном програму Радио-телевизије Србије.

Она напомиње да и грађани сами треба да буду упорни и непопустљиви у борби за оно што им припада и што им је отето, а ту, како каже, пре свега мисли на јавне медијске сервисе и независна регулаторна тела.

На питање да ли се до слободних медија може доћи уз помоћ европских парламентараца, она одговара да њихово посредовање у преговорима власти и опозиције око бољих изборних услова може само да представља још један вид притиска, али не и решење проблема.

– Они не треба да се стављају ни на једну страну у нашим унутрашњим споровима, већ само да нам покажу какво је стање у њиховим земљама. Уколико је циљ Србије да постане чланица Европске уније, а то је званична политика садашње власти, онда не може унедоглед одбијати да примени европске стандарде у области слободе медија. Алтернатива им је да јавно одустану од европског пута. То је реалан простор за борбу – каже Манојловић.

На питање може ли се до слободних медија и слободних избора са оваквим јавним сервисом, где је и она запослена и њиховом селективном приступу информацијама, Манојловић каже да су њени ставови познати и кући у којој ради и да нема проблем да их саопшти и јавно. А ти ставови су да је неопходно ослободити оба јавна медијска сервиса политичке и економске контроле и утицаја власти и свих нелегитимних центара моћи.

– И даље мислим да је РТС телевизија са врло квалитетним садржајима, изузетним документарним, образовним, научним емисијама, уосталом и сама радим емисије којима сам јако задовољна, поносна сам на то што ће једног дана остати иза мене и што ће протоком времена тек добити на специфичној тежини. Нажалост, дневни информативни садржаји нису у складу са законском обавезом коју Јавни медијски сервис има, а то је да штите Уставом загарантовано право грађана на објективно, професионално и благовремено информисање – објашњава Манојловић.

Упитана како доћи до смене власти, ако нема слободних избора и слободних медија и да ли је грађанска непослушност решење, Манојловић одговара да су грађански бунт, непослушност, побуна, увек могућа решења за смену аутократских и антидемократских режима.

– То су легитимне методе за којим грађани посежу када немају другог начина да стану на пут свевлашћу и самовољи оних који су узурпирали државу и њене институције, па тако и животе свих грађана. Тим методама у суштини није иманентно насиље, односно оне не укључују нужно и насиље, како то покушава да представи садашња власт. Стратегија и методе ненасилног отпора су развијене управо са циљем да се аутократе и цезаристички диктатори присиле да одступе без физичких сукоба, жртава и крвопролића. По правилу, самодршци и аутократе одлучују на који начин ће отићи са власти. Тек ћемо видети шта је одабрала наша садашња власт. Демократе су 2012. године изгубиле на изборима и мирно предале власт. Са ове тачке гледишта, то изгледа као бајка – напомиње актуелна председница Одбора за информисање у ДС и кандидаткиња за потпредседницу странке.

Манојловић каже да је кандидатура за потпредседницу Демократске странке логичан и природан корак у њеном дугогодишњем страначком раду и друштвеном активизму.