Pročitaj mi članak

Nova ekonomija: Udvostručen broj gastarbajtera, najviše odlaze najobrazovaniji

0

U Evropsku uniju je 2018. godine otišlo duplo više radnika iz Srbije nego što je beleženo osam godina ranije. Ukupan broj srpskih državljana u zemljama EU u istom periodu je opao, ali je broj ljudi iz Srbije koji su u međuvremenu dobili državljanstvo evropskih zemalja uvećan. To znači da je broj radnika poreklom iz naše države koji radi u EU u blagom porastu, piše Nova ekonomija.

Више од два одсто укупног броја запослених у Аустрији прошле године било је из Србије. Више од њих је било само Мађара и Немаца, показују подаци аустријског Федералног министарства рада.

Ипак, број српских радника у Аустрији скоро за трећину је мањи него 2008. године, наводи Нова економија.

„Негде од 2015. почео је снажан раст емиграције наших држављана у Немачку и више нових чланица ЕУ – Словачку, Словенију, Хрватску, Малту, Чешку, Мађарску, Пољску… док је емиграција у Аустрију и већину осталих земаља ‘старе’ ЕУ (нпр. Француску, Италију итд.) читаву прошлу деценију стагнирала или опадала“, објашњава за Нову економију професор Економског факултета Михаило Арандаренко.

Број српских држављана који годишње оде на рад у неку од европских земаља је од 2010. до 2018. године скочио за 127 одсто.

У истом периоду опао је укупан број српских држављана који раде у ЕУ са 560.631 на 491.199 људи.

Док укупан број српских држављана који раде у Европској унији опада од 2010. године, број радника који су из Србије, али су добили држављанство европских земаља је у порасту, наводи се у истраживању Европске тренинг фондације, чији је аутор професор Арандаренко.

„Будући да је укупан број натурализованих (оних који су добили држављство европских землаја, прим. нов.) у периоду 2010-18. године око 117.000 то показује годишњи пораст у хиљадама српских мигранта у (тадашњих) 28 земаља Европске уније, што, само себи, није претерано алармантно и у складу је са дугорочним трендом“, пише у истраживању.

Оно што би, пак, могло да забрине је убрзан проток радне снаге последњих година као ни измењена структура радника који одлазе у иностранство у погледу њиховог образовања, али и земаља у које одлазе.

Од 1980. број емигранта расте, а 2000-их број неквалификованих и ниже образованих радника био је врло сличан броју високообразоване радне снаге која одлази из Србије.

Најмање је било средњеобразованих емигранта. Међутим, у последње две деценије значајно је порастао број високобразованих који одлазе из Србије у односу на ниже образоване раднике.

Упоређујући податке за 2010. и 2018. годину Арандаренко у свом истраживању примећује да је највећи пораст годишњег прилива радника у Немачку (са око 3.000 на преко 16.000), али и у Хрватску, као нову чланицу, Словенију, Словачку, Мађарску, Малту и Чешку. Са друге стране, годишње све мање људи из Србије одлази да ради у раније популарне државе као што су Италија, Аустрија, Француска и Швајцарска.