Pročitaj mi članak

Njemu su klečali na vratu: Milorad opisuje scenu zbog koje je Srbija zanemela

0

Fotografija muškarca kog tri pripadnika obezbeđenja drže prikovanog za zemlju, a jedan mu kleči na vratu, postala je simbol brutalnosti i nasilja nad demonstrantima na protestu protiv GUP-a u Novom Sadu. Muškarac sa fotografije je Milorad Ljeskovac, magistar elektrotehnike i otac tri maloletna deteta - odlučio je da svoju priču podeli u javnosti, jer, kaže, očekuje da će na taj način biti zaštićen.

Каже да се теже носи са психолошким последицама него са физичким повредама и да ће му требати још много времена да фотографију бруталности интегрише у свој лични, ментални албум.

„Физички сам у реду, психички да кажем биће још потребе да се ради на томе, пошто ово нису неке нормалне околности у којима се ја обично налазим. Ја не бих улазио у оно што је снимљено на видеу, ја бих само допунио ту слику. Сам почетак свега овога је почео – барем с моје стране, како га ја видим – ударцем који сам добио у главу, и након тога, па све до тренутка на снимку где се види, на самом завршетку, стављања лисица, ја немам неку реколекцију или неко присећање шта се тачно десило“, наводи Милорад.

Каже и да се не сећа да је интервенцији обезбеђења претходио некакав инцидент.

„Помиње се неко отимање око штита. Колико се сећам тог дела, један члан обезбеђења је са штитом практично пао ту на две женске особе. Ја сам пришао више са циљем да задржим, да не дође до неких повреда. Пошто је он пао, његов штит је стајао ту испред њега, његов колега је интервенисао и ухватио се за његов штит и то је на оним снимцима што можете да видите цимање од два пута, ја сам у том цимању покушао да се одмакнем од њих, и није ми била никаква намера да било шта отмем“, поручује Милорад.

Додаје да је био добар део времена био без свести и да није имао било какву комуникацију са припадницима обезбеђења, те да се не сећа да је пружао „неки вољан отопор, сем дисања“.

„На самом крају сам био довољно свестан да сам схватио да нешто морам да урадим, и два пута сам гласно рекао да се предајем. Да ли је то било довољно да се све заврши, не знам. Не сећам се ни кад сам седео, ни изласка у пратњи двојице који су били ту, и то је онај део који је пропраћен снимцима и може да се види. Остатак тога, наставља се у холу Скупштине или у оном пролазу где смо излазили, тај део се не види на снимцима, и ја сам том приликом добио још два ударца у главу, и бачен сам практично на зид на самом излазу“, присећа се Милорад.

Одатле је испраћен до комбија где је, како истиче, срео прво униформисано лице. Затим је одвезен у полицијску станицу где је дошла Хитна помоћ којој је пријавио да је био ударен ногом у главу, због чега је пребачен на додатне прегледе у Клинички центар.

„Тамо је трајала нека опсервација једно три сата. На самом почетку те опсервације сам се поново онесвестио. После тога, на крају опсервације, ту се појавила и супруга која ме је пронашла, и на крају смо одвезени поново у (полицијску станицу у) Пап Павла, где је поново било неко чекање, и потом је било десет минута разговора са двојицом инспектора, претпостављам, где сам добио позив где се као осумњичени позивам у претистражном поступку кривичног дела насилно понашање, и саставили смо неку изјаву где су заправо само моји лични подаци и наглашено да тренутно немам шта да изјавим, и да све што имам да изјавим, рећи ћу пред тужилаштвом у присуству адвоката“, наводи саговорник Н1.

Претходне дане је, како каже, провео трудећи се да санира физичке последице свега што се десило, и да некако покуша да санира психолошки, тежи део слике.

„Један део залечења с моје стране јесте кад се прихвати та фотографија као неки део мог албума за будућност“, додаје Милорад.

Саговорник поручује и да није никакав политички активиста, већ грађанин који је био заинтересован за ГУП због зелене површине и паркинга у околини зграде у којој живи.

На питање намерава ли да поднесе тужбу због свега што се догодило, одговара потврдно.

„Нема потребе да се институције брину о томе, ја ћу сам да се потрудим око тога, имам довољно времена па ћу се посветити томе. Наравно да следи нека кривична пријава, од ње не очекујем много, али бар толико дугујем себи“, закључује Милорад Љесковац.