Ништа нису научили: Аларм професора који власт мора да чује

18:20 16.06.2023.

Прошло је скоро 10 година од катастрофалних поплава у Обреновцу, када је власт обећала да ће учинити све да спречи да се нешто слично икада понови. Међутим, ништа није урађено јер на челним местима седе људи који не знају шта треба да раде. Они не разумеју да кишна канализација, црпне станице, дренажне решетке, тј. одводе, и све што помаже да се вода не излива на улице, мора да се контролише и ревитализује, а бетонирање, асфалтирање и уништавање зелених површина, омогућава да кише направе огроман проблем. Док једног дана Сава и Дунав не поплаве Нови Београд, нећемо научити лекцију, наглашава за Нова.рс проф. Александар Анђелковић, доктор биотехничких наука са Шумарског факултета Универзитета у Београду и стручњак за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса.

Драматични призори бујица под којима се руше мостови, потопљене куће и имања, поплавављене здравствене установе – од Крагујевца, Чачка, Краљева, преко Косјерића, па све до Београда Србија се бори са поплавама. Ову битку бијемо после сваке мало јаче кише и наставићемо, пошто апсолутно ништа нисмо научили.

Foto: Printskrin Instagram/192_rs

– Током једне деценије, а можда и дуже, у Србији се дешава једно урбанистичко непоштовање свих принципа, што између осталог доводи и до проблема са којим се сада суочавају житељи свих места погођених поплавама. Монструозна дивља градња и непоштовање коефицијената који одређују обавезно задржавање зелених површина, које су под вегетацијом, довели су нас до ових ужаса. Уместо да смо после поплава у Обреновцу 2014. укључили све мере опреза и превенције од понављања истих, ми смо само градили и свуда „посипали“ бетон и асфалт и тако смо дошли у ситуацију да се свака киша која падне, излије на улице и у куће, јер нема зелене површине која ће упити воду или је успорити. Огромна количина воде за кратко време стигне до реципијената, улица, кућа… који не могу да је прихвате и тако долази до поплава – објашњава проф. Анђелковић.

У налету масовне градње, забетонирали смо већину решетака за одводе, за кишну дренажу.

– Уместо да вода одлази кроз те отворе на улицама, она сада нема где да оде, јер је све асфалтом запушено. У великом броју улица нема ниједног одвода. Они иначе морају да се одржавају, али у време кад нема кише, а не да се ових система сетимо кад дође до поплаве. Надлежни их не контролишу, а урбана површина се повећава, али не и дренежни капацитети, за шта је крив систем и надзор, који не постоји. Када неко хоће да гради на својој површини и има пројекат, мора постојати урбанистички план, који неко стручан мора да контролише. Ми, нажалост, имамо одсуство контроле на свим нивоима. Грађевинска инспекција не ради свој посао, јер сваки пројекат кад се изводи, поред извођачког мора да има и пројектантски, тачније онај ко је пројектовао мора да буде на терену и да контролише како се гради. Ипак, по командној одговорности, увек дођемо до тога да је државни апарат зажмурио, заказао – каже професор.

У ресорним министарствима раде људи који, очигледно, не разумеју шта им је посао, истиче он.

– У Министарству за заштиту животне средине, запослени, који доносе одлуке, ништа не знају о поплавама. Људи који су завршили универзитете и баве се заштитом средине од временских непогода, никада овако нешто не би дозволили, већ би унапред припремили заштиту грађана и усева, и градова уопште, нарочито после ситуације у Обреновцу. Нови Сад и цела Војводина, има спор коефицијент отицања воде, јер су мали падови. Управо зато су потребне црпне станице, које пребацују воду у Дунав. Оне постоје, али је велико питање када су последњи пут ремонтоване и да ли се и колико улаже у њихову ревитализацију.

Током последњих 10 година, временска прерасподела падавина је изражена, а мере превенције и заштите морају да прате промену климе.