Pročitaj mi članakPredlog zakona o ratnim memorijalima uskoro će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije. Kazne za odgovorne u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara
Ukoliko se usvoji zakon o ratnim memorijalima, koji će se uskoro naći pred narodnim poslanicima, Aćif-efendija i teroristi OVK neće više moći da imaju spomenik u Srbiji.
– Nacrt zakona o ratnim memorijalima prošao je zakonodavni odbor Vlade Srbije i uskoro bi trebalo da bude u Skupštini – kaže, za „Novosti“, Dragan Popović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
– Do sada nije postojala adekvatna zakonska regulativa o spomen-obeležjima posvećenim negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Imali smo slučajeve da neko podigne spomenik neprijateljima Srbije, a nije postojao pravni osnov da se on ukloni. Zakon o memorijalima u potpunosti reguliše ovu oblast. Ministarstvo će biti krovna institucija koja će davati saglasnost za postavljanje spomen-obeležja.
Lokalne samouprave će biti u obavezi da uklone spomenik po nalogu inspektora, a predviđene su i sankcije ukoliko to ne urade. Kazne za odgovorna lica su od 100.000 do 150.000 dinara, a za pravna između milion i dva miliona dinara.
– Opštine u Srbiji imaju odrešene ruke za podizanje spomenika po svojoj volji, ali i prećutno odobravanje za već podignuta znamenja – objašnjava Popović. – Zbog komplikovanih nadležnosti skoro da je bilo nemoguće ukloniti spomenik poginulim teroristima u Preševu ili spomen-ploču
PLOČA GAVRILU PRINCIPU
Za zaštitu ratnih memorijala prošle godine je utrošeno dva miliona evra. Obnovljeno je srpsko groblje u Tunisu, postavlja se spomen-ploča na zatvoru Terezin u Češkoj u kome je pre sto godina umro Gavrilo Princip, zatim spomen-ploča na logoru Mauthauzen.. – U poslednje tri godine utrošeno je mnogo novca u obnavljanje spomen-obeležja iz Prvog svetskog rata. Uskoro počinju radovi na sanaciji Mauzoleja Zejtilnik u Solunu, koja bi trebalo da bude završena do jeseni. Rade se i spomenici iz Drugog svetskog rata, Muzej „Solunski front“ i spomenik na Iriškom vencu – kaže Dragan Popović.
Aćif-efendiji u Novom Pazaru. Na jugu Srbije i u Vojvodini postoji još sličnih spomenika, a videćemo da li će gradski čelnici prkositi naredbama kad se uvedu novčane kazne.
Popović ističe da svako spomen-obeležje mora biti u duhu oslobodilačkih ratova države Srbije:
– Srbija je vodila oslobodilačke, a ne osvajačke ratove. Bili smo napadani, osvajani, gubili smo, vraćali se kao pobednici. Civilizacijska je tekovina da i naši neprijatelji mogu da imaju svoja obeležja, ali samo oni koji nisu činili zločine srpskom narodu. Niko ko je činio zločine srpskom narodu ne može da ima spomen-obeležje u ovoj državi. Ne može ni u jednoj.
U Srbiji ima mnogo mesta gde su sahranjeni neprijateljski vojnici, najviše iz Drugog svetskog rata. Neka od njih su obeležena, a druga, poput nemačkog groblja u Kraljevu – nisu.
– Obeležje mogu da dobiju samo oni nemački vojnici koji nisu pripadali jedinicama koje su streljale građane Kraljeva, Kruševca, Loznice, Kragujevca… Ako ikada dođe do potpisivanja sporazuma između Srbije i Nemačke, njihovi zemni ostaci verovatno će biti sakupljeni na jedno mesto na kome će biti postavljeno obeležje da tu počivaju. Civilizacijska je stvar da groblja treba da budu obeležena.
Mišljenje o predlozima za uređenje ili uklanjanje ratnog memorijala, kako je predviđeno u Nacrtu zakona, davaće Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, u kome će biti naši eminentni istoričari, univerzitetski profesori, akademici.
– Na osnovu njihovog mišljenja znaćemo šta je u duhu naše tradicije, a šta može da se ukloni jer ne odgovara istorijskim činjenicama – objašnjava Popović.
Srbija, inače, ima 600 spomenika i memorijala u zemlji i inostranstvu. Ratna obeležja imamo u 45 država, od severne Afrike do severa Evrope.
Ploča Aćif-efendije
![]()
UKLANjANjE MEMORIJALA
U Nacrtu zakona se navodi da predlog za uklanjanje ratnog memorijala mora da sadrži dokaze da on sadržinom ne odgovara istorijskim i stvarnim činjenicama, da vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja ili javni moral, da je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti ili slobode Srbije. Spomenik će biti uklonjen i ako je podignut licu koje je zastupalo fašističke, nacionalističke, šovinističke, separatističke ideje ili je bilo saradnik okupatora. Rešnje o uređenju ili uklanjanju ratnog memorijala donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta i nadležne ustanove za zaštitu spomenika.
