Pročitaj mi članak
Највећи проблем у српском правосуђу тренутно су, како је потврдио председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, предмети старији од две године који се односе на неуспела извршења. Од 1,7 милиона старих предмета чак 1,4 милиона су ненаплаћене комуналне услуге.
– У нишком суду смо нашли 10.000 предмета извршења на основу веродостојне исправе (комунална наплата) који су стајали пет-шест година. Нико се за њихову наплату није интересовао, укључујући и јавна предузећа којима грађани дугују. А ти предмети оптерећују суд – каже Милојевић.
Он додаје да убудуће извршитељи неће моћи да констатују немаштину и због тога одустану од наплате дуга. По закону, извршење ће моћи да се оконча само наплатом, ма кад до ње да дође. То, преведено на језик сиромашних, значи да ће извршитељи чекати први прилив новца дужнику да га скину с рачуна или да дужник нешто купи, па да може да се одузме, прода на аукцији и „затвори“ бар део обавезе.
Немали део, по речима председника Врховног касационог суда, чине мали дугови јавним предузећима, чак мањи од 1.000 динара. Размишља се да јавна предузећа тако мале дугове отпишу, јер им је давање аванса за извршења безмало скупље него само потраживање.
И управо у таквој ситуацији, где се офанзивно креће у „чишћење“ старих рачуна, све очи упрте су у приватне извршитеље који су и уведени да би помогли потражиоцима. Међу извршитељима, међутим, влада прави хаос због неравномерне расподеле предмета, па нове извршитељске канцеларије које су тек стартовале већ су на рубу егзистенције и не могу да плате ни дажбине.
Највећи хаос изазвао је, тврде извршитељи, потез Електродистрибуције Београд, која је имала око 30.000 утужења за дугове до 1. јула, када је наплату преузело „ЕПС снабдевање“. Од тога најмање 15.000, како тврде, дато је само једној престоничкој канцеларији. Процене других извршитеља су да је та канцеларија само на име аванса за услугу од ЕДБ зарадила око 750.000 евра! Јер „комуналци“ за сваки предмет вредности до 30.000 динара морају да плате предујам од 3.900. Ако само половину тужби наплати, та канцеларија моћи ће да заради додатних 300.000 евра!
Од преосталих 56 канцеларија у главном граду неколико њих добило је по 3.500 предмета, а осталих педесетак наводно ништа! И канцеларија председника Коморе извршитеља Михаила Драговића једна је од оних која не оскудева у предметима. Зато је за 8. фебруар заказана седница Скупштине извршитеља на којој ће се расправљати о целој ситуацији и Драговићевој одговорности. ИО Коморе спреман је да се обрати Министарству енергетике.
Од 129 извршитеља, колико их за сада има у Србији (планирано 347), 85 њих потписало је у новембру допис тражећи од Коморе равномерну расподелу предмета. Председник Коморе покренуо је против једног од њих дисциплински поступак јер „брука комору“. Поступак је обустављен.
Извршитељима је стало да се ситуација реши што пре, јер је идеја да се „приватницима“ у ближој будућности препусте царинска и пореска потраживања, и прекршаји. А онда ће власници појединих канцеларија, с оваквим зарадама, постати нови богаташи.
(Вечерње новости)
