Не могу да дигну кредит и никако да продају стан: Имовинске муке доста Срба

06:20 21.09.2023.

Годинама се таложи огроман број проблема које грађани имају са својом имовином: непостојање употребне дозволе, немогућност подизања кредита, отежана продаја, несигурност купаца, саопштило је Удружење „Моја имовина – моје право“. Како наводе, број проблема се свакодневно увећава и додатно компликује.

Удружење у писаној изјави наводи да ради на информисању јавности у вези овог проблема, са циљем да окупи што већи број људи како би се „наш, заједнички глас јаче чуо и понуди системска решења да би се овај проблем темељно решио“.

„Конкретно, Закон о промету непокретности дозвољава промет непокретности која нема употребну дозволу. Јавни бележници оверавају уговоре којима се врши промет оваквих непокретности с тим што се вешто ослобађају одговорности својим клаузулама којима „указују“ странкама на опасности. Како су странке у већини случајева правно неуке, овакве клаузуле остају непримећене све док не дође до озбиљнијег проблема. Дакле, грађани верују јавном бележнику, лицу са јавним овлашћењима, сматрајући да су на тај начин безбедни и да су непокретност легално купили и да ће моћи њоме легално располагати, међутим стварност је да нови власник нема сва права над том непокретност јер пред законом му је онемогућено да је легално користи, подигне хипотеку на њу, надогради и сл“, наводи се у саопштењу.

Како додају, проблем је и шта радити са огромним бројем закључених уговора у овако нерегулисаном тржишту када на основу њих катастар непокретности није у могућности да изврши упис права у складу са Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова.

„У оваквим ситуацијама, право својине се не преноси, већ се само врши одређена евиденција да је објекат изграђен, а није евидентиран. Ако на све ово додамо и чињеницу да се право својине у нашем правном систему стиче моментом уписа у катастар, а не потписивањем уговора код јавног бележника, онда се поставља питање колико уопште има легалних објеката у Србији и колико људи живи у заблуди да је власник стана, а да то заправо није?“, пише Удружење у саопштењу.

„Занимљиво је поменути и то да Закон о основама својинскоправних односа још увек садржи архаичне одредбе о грађењу на туђем земљишту. Да ли је могуће да неко лице у данашње време гради објекат, а да није знало да је у питању туђе земљиште? Чему онда служи јавни приступ катастру непокретности? Чему служи начело поуздања у јавне податке катастра непокретности? Да ли је ово начин за озакоњење нелегалне градње? Све ово доприноси хаосу из којих грађани не знају како сами да изађу“, истичу из Удружења „Моја имовина – моје право“.

Често се грађани сами упусте у решавање својих појединачних проблема, али то пред нашим судовима траје више година некада и деценија. Да не говоримо о трошку који грађани имају пред судовима и адвокатима. Хитно морамо доћи до начина да држава препозна овај огроман проблем који грађани имају а потом и креира решења да се грађанима помогне. На пример, како власник стана који је 90-тих купио своју непокретност од фирме која никада није добила употребну дозволу за зграду а легално је сазидана. Решавање тог проблема не би смело да падне на терет тог грађанина јер он је стан купио по закону а сада својом некретнином не може располагати у потпуности“, пише у саопштењу.

Из Удружења кажу да је велико питање да ли су све ове контрадикторности случајне или је намерно остављено простора за широко тумачења одредаба закона у које користе мешетарима и које додатно извлаче новац од грађана?

„А ово је само делић проблема у читавом мозаику са којим се суочавамо када је имовина у питању. Удружење „Моја имовина – моје право“ ће ради на мапирању ових проблема како бисмо дошли до заједничког решења и правне сигурности какву заслужујемо“, закључују у саопштењу.