Прочитај ми чланак
У светским медицинским центрима ради 10.000 лекара пореклом из Србије, који су расположени да своја искуства поделе са колегама у домовини, а неки су ових дана у оквиру конференције „Медицина у свету и Србији” у Београду представили методе лечења које се примењују у свету.
Један од стручњака који је учествовао на конференцији је др Бранко Бојовић, он је био део тима лекара који је у марту извео комплетну трансплантацију лица пацијенту у Америци, а операција је трајала чак 36 часова.
Како је Бојовић, у екипи Универзитетске болнице Мериленд у Балтимору било је више од 100 људи, а резултати интервенције су бољи него што су очекивали.„Интервенција је успела боље него што смо мислили, а операција коју смо извели 19. и 20. марта је најсложенија операција трансплантација лица што се тиче технологија и знања”, казао је Бојовић.
Он је додао да је реч о пацијенту који се повредио у лову и који дуго није могао да прихвати сопствени изглед и излазио је са маском у град, углавном у вецерњим сатима, да га што мање људи види, а да сада изгледа сасвим другачије.„Сада када би се прошетао улицом нико не би приметио да му је урађена трансплантација лица. Операција је била сложена и трајала је 36 сати… Са колегама сам отишао само на паузу за кафу и воду и враћали смо се се одмах у салу”, испричао је своја искуства др Бојовић.
Он је рекао да радо сарађује са колегама из Србије, за које каже да имају доста знања и искуства, али да су проблем у здравственом систему Србије финансије и нове технологије.
Међу учесницима конференције српске медицинске дијаспоре је и некадашња научница године у Великој Британији др Татјана Станковић Тејлор која се бави канцер генетиком у Универитету Бирмингем у Великој Британији.
Она је објашњавајући истраживања којима се бави, рекла да је циљ био да се окрије да ли неки ген има утицај на добијање леукемије код деце и одраслих. „Основни циљ је био да се нађу нове методе лечења које ће бити специфичне не само за тај тип тумора већ и за сваког пацијента посебно”, казала је Станковић Тејлор агенцији Тањуг.
Она је навела да често сарађује са колегама из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, где је током конференције одржала предавање.
Такође је рекла да ће се радити на на томе да се пронађе и„формална врста сарадње” како би се стручњаци те здравствене установе усавршавали.
Др Душица Бабовић Вуксановић са клинике Мејо у САД, где ради још неколико лекара са простора бивше Југославије, бави се клиничком генетиком, значајном граном медицине која је практично још у развоју.
Она је рекла да су у свету дијагностичке могућности у тој области побољшане и да постоје напори да се клиничка генетика уведе у праксу.„Мислим да је то јако важно и драго ми је да видим да у Клиници у Тиршовој имају клиничког генетичара. У свету и клиници на којој радим има много генетског тестирања, али ипак нема великог помака у терапијским могућностима”, приметила је др Бабовић.
Међутим, она је објаснила да постоји велики потенцијал да се остваре помаци и у терапијским могућностима.
Др Иван Ћирић, неурохирург са Универзитета у Чикагу, који је учествовао на великој конфренцији у Београду, био је део тима који је први обавио операцију тумора хипофизе без отварања лобање, а која се сада примењује свуда у свету.
Он је навео да расте број оболелих пацијента, али да се исто тако унапређују ђагностичке методе, па се болести раније и на време откривају.
Такође је рекао да је веома задовољан оним што је имао прилику да види у центрима у Србији, када је у питању област неурохирургије.„Импресиониран сам српском медицином, а нарочито оним што сам видео у неурхирургији пре свега у Новом Саду, Крагујевцу, Београду, односно високим нивоом неурохирушких услуга у нашој земљи”, казао је др Ћирић.
Др Срђан Бабовић с Олмстед клиничког центра у Рочестеру поделио је такође своја искуства са стручњацима у Србији.
Он већ годинама ради на клиници где је извео нову операцију реконструкције уха код деце са урођеним аномалијама која подрзумева да се узима материјал са хрскавице ребра и тако коригују аномалије ушију.
Потребе за таквом операцијом су једном или два пута годишње, а некад и чешће.
Центар у коме ради, како каже, налази се преко пута клинике Мејо, па је у њеној сенци али је веома познат по естетеској хирургији. „Тамо је естетска хирургија сасвим нормална ствар и није само за певаче, глумце… Жене често дођу да се дотерају, а на пример често се деси да ми дође и возач камиона и тражи да му урадим такозвани фејслифтинг јер није задовољан својим изгледом”, препричава своја искуства др Бабовић.
На скупу у Београду представљене су нове методе у неурохирургији, репродуктивном и менталном здрављу, као и другим гранама медицине.
(Танјуг)
